Ризик вреба са рафа

Национални Савет за безбедност хране не постоји, али надлежни тврде да систем контроле добро контролише. Расте увоз такозваног прехрамбеног отпада од кланичари из ЕУ.

Србија 15.12.2014 | 14:16
Ризик вреба са рафа

Готово да нема грађана Србије који није купио бар један прехрамбени производ коме је истекао рок трајања, или да се није запањио када је на рафовима у нашим трговинама видео производ забрањен за продају у другим земљама.

Србија је своје законодавство, када је реч о храни, ускладила са стандардима Европске уније још 2009. године, али и даље нема једно од битних контролних тела - Савет за процену ризика безбедности хране. На формирање чекамо већ пету годину!

У међувремену, јавност је безброј пута била упозоравана на, пример, на присуство металних опиљака у брашну, или канцерогене штрудле у продаји, млеко са повишеним садржајем токсина, пљескавице од меса угинулих животиња...

А, бројке показују да из године у годину расте увоз такозваног „прехрамбеног отпада“ - посебне категорије „меса“ којег се ослобађају кланичари у ЕУ.

Држава, пак, тврди да тај систем контроле хране добро функционише, упркос чињеници да још није формиран савет предвиђен законским параграфима.

"Храна која се легално продаје у Србији испитана је и здравствено безопасна", кажу у Министарству пољопривреде.

"Од почетка године надлежне инспекцијске службе обавиле су више десетина хиљада контрола. Ситуација се свакодневно прати и проверава, па они који се снабдевају у продавницама не треба да брину".

Прехрамбене производе контролишу произвођачи, акредитоване лабораторије и инспекције. Како кажу надлежни, не може се очекивати да инспектор преконтролише баш сваки производ, јер систем тако не функционише. И у Привредној комори Србије наглашавају да су наши подзаконски акти, који регулишу квалитет и безбедност производа у кланичној индустрији усклађени са ЕУ.

"То је Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса, у ком су детаљно разрађене технологије, састав производа, минимална и максимална концентрација сировина, додатака и адитива у одређеном производу", каже за „Новости“ Ненад Будимовић, секретар Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију и водопривреду ПКС.

"Рецимо шта и колико садржи паштета, чајна кобасица или барена кобасица".

Председница Центра за потрошаче Вера Вида указује да су надлежна министарства дужна да обавесте јавност уколико постоји основана сумња да би храна у промету могла да представља ризик по здравље људи. Зато је по њој веома битно да се оснује стручни савет за безбедност хране.

"Оно што је свакако проблем је то да се у Србији тек након дешавања одређених инцидентних ситуација у вези са безбедношћу хране оглашавају надлежне инспекцијске службе, уместо да се управо оне прве огласиле, како неби дошло до панике и инцидената", наглашава Вида.

У Асоцијацији потрошача Србије АПОС кажу да код нас још није успостављен систем за јасно обавештавање и информисање грађана у свим фазама, од процене ризика, управљања ризиком и обавештавање јавности.

И председник Националне организације потрошача Горан Паповић истиче да су за „залогај без ризика“ неопходни редовни мониторинг и строго поштовање закона. Проблем је, каже, непостојање националног савета за безбедност хране, који је требало да се оснује пре пет година.

"Свих ових година Савет не постоји, а не постоји ни референтна национална лабораторија, и према томе нема или се не процењује ризик за одређену врсту и групе прехрамбених производа", додаје Паповић.

РАДНЕ ГРУПЕ

Закон о безбедности хране прописао је да се за процену ризика у области безбедности хране оснива стручни савет, који као такав није основан, али су решењима министра пољопривреде више пута осниване радне групе, које су имале прецизиран задатак у одређеној области.

"Задаци тих радних група, састављених од експерата и стручњака су прикупљање и анализирање научно-техничких података за праћење ризика, који имају директан или индиректан утицај на безбедност хране", кажу за „Новости“ у Министарству пољопривреде.

"Формирале су и радне групе за управљање кризним ситуацијама".

Србија, указују у овом министарству, има своје представнике у европској Агенцији за безбедност хране - ЕФСА и користи све доступне податке те Агенције у процени ризика.

Извор: Вечерње новости

Коментари / 0

Оставите коментар