Заврнути финансијске славине ако БиХ не испуни обавезе

Уколико политичке структуре у БиХ не испуне своје обавезе које произлазе из њемачко-британске иницијативе, треба ускратити новац међународних финансијских институција за БиХ, рекао је Мартин Памер, аустријски амбасадор у БиХ, у интервјуу за "Независне".

Босна и Херцеговина 13.12.2014 | 14:25

"Међународне финансијске институције дају новац и кредите за БиХ, а шта се дешава? Тај новац политичари користе за опслуживање властите клијентеле која их држи на власти. Ако ускратимо новац, онда постоји начин да политичаре натјерамо да донесу конкретне резултате", рекао је Памер.

-Можда питања да почнемо са најновијом њемачко-британском иницијативом. Како је Ви оцјењујете? Може ли уродити плодом?

ПАМЕР:  Важно је да долази до нове динамике. Мијења се парадигма. Више је јасних циљева, зна се шта се жели. Дејтонски устав поставио је нека питања која нико не жели ни да дотакне. Вјерујем да је структура ове земље прекомпликована. Не постоји довољно функционалности. Не постоји довољно координације. Јасно је било видљиво на питањима у вези са одлуком "Сејдић и Финци" да се бирачко право никако не може ријешити ако се не мијења систем одоздо. Дејтонски споразум на неки начин цементира власт главне три етничке групе и тако ствара дискриминацију каква је у данашњој Европи потпуно неприхватљива. 

-Да, али кад доводите у питање Дејтонски споразум, брине ли Вас да, на неки начин, поново отварате питања која су довела до рата?

ПАМЕР: Од рата је прошло 20 година! Јесте тачно да је Анекс ИВ Дејтонског споразума био добар за мир, али он није погодан за пут БиХ ка Европи. Нажалост, темељно понашање политичких структура и систем који је Дејтон изњедрио омогућавају да се ратни циљеви на неки начин и даље одржавају кроз стварање етнички чистих подручја...

-Да ме погрешно не схватите, нисам за било какво ширење национализма, али ако опет почнемо копати по Дејтону, бојим се да поново на површину не избацимо узроке рата.

ПАМЕР: Не вјерујем у то, превасходно због тога што је поновно избијање рата тешко могуће. Нема оружја, нема могућности, окружење је другачије.

-Али етничка мржња може поново...

ПАМЕР: Ма, не. Ту је питање одговорности, постоје механизми којима се та етничка мржња може сузбити. А и људи су...

-Кажете "сузбити". То је помало тешка ријеч.

ПАМЕР: Добро, онда да кажем "борити се против говора мржње". Рецимо, имали сте у Требињу током изборне кампање случај кад је један кандидат користио говор мржње против другог, а Централна изборна комисија БиХ је имала механизме да то санкционише. А у осталом, мислим да је људима преко главе свега тога - и прича о трећем ентитету и независне РС и неких бошњачких замисли о унитарној држави или својој отприлике чистој територији. Људи с којима ја причам, било да су Хрвати, Срби, Бошњаци или нешто четврто или друго, желе посао, храну на столу и пристојан живот.

Оно што они мене питају је како "наша, сада немогућа држава" може бити као Аустрија. Млади људи ме питају како могу отићи одавде. А ја им кажем, примијените ту шта се вама тамо свиђа. Наравно, бијег није рјешење, али не може бити рјешење ни то да људи морају давати пет хиљада или десет хиљада евра, као што чујем да се прича, да би добили стални посао у јавном сектору. Жалосно је да људи понекад морају дизати кредит да би се запослили!

-Значи, ако сам Вас добро разумио, Ви сте за реформу Дејтонског споразума?

ПАМЕР: Гледајте, Дејтонски споразум никад није ратификован у парламенту. Он вам је наметнут! Гдје је оригинални превод? Гдје је његов легитимитет? Легитимитет држи владајућа каста која кроз тај систем одржава себе на власти. И тако, имате ситуацију да свако тај Анекс ИВ тумачи на свој начин. Једни кажу, слово Дејтона је уклесано у камену. Други, опет, да је то само полазна основа која се може даље развијати. И једна и друга претпоставка су на неки начин легитимне, али чињеница је да, на примјер, немате државно министарство пољопривреде и да БиХ може добити помоћ ЕУ само ако постоји јасан механизам координације и једна адреса, а не неких пет или шест разних мјеста. Тако да је држава институционално слаба. И то има посљедице. Али наравно, јачање државних институција није централизација и стварање унитарне државе. Сви који тврде супротно раде обичну пропаганду.

-Али неки ће рећи да ЕУ не зна шта би са БиХ. Јер толико је тих разних иницијатива било, а тако мало напретка је постигнуто.

ПАМЕР: ЕУ, или боље, они који се баве Босном и Херцеговином, тачно знају шта желе да види у БиХ - они желе владавину права, демократију, људска права, транспарентну и функционалну управу и тржишну економију... и ваши људи, у суштини, хоће исто, они желе правну сигурност, укидање корупције итд. А све то немогуће је у овако компликованом и разуђеном систему. А наше иницијативе нису увијек успијевале, мислим, између осталог, зато што људи у овој земљи, на примјер, не разумију шта тачно желимо постићи имплементацијом одлуке "Сејдић и Финци" - то да сви грађани ове земље могу бити бирани без обзира на то којој групи припадају. А из тога онда произлази како се конзумира активно бирачко право, односно да није као у Аустрији, гдје је принцип један човјек један глас. У БиХ је све ужасно комплексно. И ова одлука "Сејдић и Финци" на неки начин урушава комплетан тај етнички систем, гдје је припадност најважнији критериј, а не да сте грађанин. И зато је тако тешко пронаћи рјешење.

-Мислим да људи овдје разумију право бирања свих грађана. Али ми се чини да је запело на рјешењу хрватског питања.

ПАМЕР: У БиХ је све са свачим повезано. И тешко је отворити једно питање, а да истовремено не повучете још десет различитих питања. Рецимо, Мостар је повезан са питањем Федерације БиХ, а питање Федерације БиХ је повезано с питањем кантона. А све то скупа одређује и структуру државних институција. Али да се вратим на ову британско-њемачку иницијативу, или боље речено ЕУ иницијативу - потребно је покренути ствари из ове летаргије и то на начин да се престане с прављењем трулих компромиса. Да ли ће то сад све скупа боље функционисати, имам неке своје резерве или, боље, скептичан сам. Али можда су сад "неки" потпуно "други" људи дошли на власт, можда се могу лакше усагласити. И ту имам одређене резерве. Рецимо, ако је СНСД формирао власт на нивоу РС, а нема га на државном нивоу, да ли постоји опасност блокаде кроз Дом народа БиХ.

-Значи, песимиста сте да ће иницијатива уродити плодом?

ПАМЕР: Скептичан сам, али нисам песимиста. Скептичан сам да ли ће политичке елите уопште бити у стању да остваре напредак. Заправо, само се ради о новцу и фотељама. Тамо морамо усмјерити дјеловање, очекивања и санкције.

-Мислите да би било боље ако би партије које владају на нивоу ентитета биле заступљене и у државној власти?

ПАМЕР: Постоје многе предности ако имате ту вертикалу власти на свим нивоима. Лакше је доносити одлуке које се могу спровести. Али ради се о томе да се ствари морају поједноставити. Погледајте само администрацију у овој земљи! Она само служи за запошљавање кадрова у јавној служби. Која још земља у Европи има 14 влада и 144 министара? Можда ја ствари посматрам површно, али за ових годину и по колико сам овдје, упознао сам 50 или 60 министара, од којих барем трећина више није на власти. Дођете у неко село и налетите на цијелу владу - све са министрима, скупим аутомобилима. Ко то жели? И чему то све? То је новац грађана, ваш! Новац који недостаје за школе, инфраструктуру, реформе. А реформе које морате спровести јесу болне. Не можете наставити систем у којем новац добијају разне привилеговане групе. То јесте болно и много људи ће остати без посла, али реформе су нужне. И зато мислим да ова европска иницијатива треба да садржи механизме шта у случају да Босна и Херцеговина не испуни своје обавезе. Рецимо, заврнути финансијске славине.

-Мислите да се ускрати новац за земљу у цјелини или појединце?

ПАМЕР: Гледајте, међународне финансијске институције дају новац и кредите за БиХ, а шта се дешава? Тај новац политичари користе за опслуживање властите клијентеле која их држи на власти. Ако ускратимо новац, онда постоји начин да политичаре натјерамо да донесу конкретне резултате. О овим идејама се још расправља, а ја мислим да би то било корисно урадити, посебно јер је у ову земљу убачено толико новца за ових 20 година, а нема трајних резултата. А погледајте гдје је била Аустрија 20 година након рата.

Извор: Независне новине