Шта је све рађено у име науке

Неретко нам се деси да, када чујемо за резултате неког истраживања, кажемо себи "Како им је уопште пало на памет тако нешто?". Ево списка невероватно бруталних и бизарних експеримената спроведених над људима у Сједињеним Државама.

Свијет 11.12.2014 | 07:47

Џон Диринг је убио човека приликом пљачке и 1932. године осуђен је на смрт стрељањем. Пре смрти су га лекари наговорили да учествује у експерименту у ком би измерили количину страха код људи у смртној опасности.

На тело су му прикључили електроде које је требало да измере његову реакцију у тренуцима када се буде налазио пред стрељачким водом, као и да измере детаље његове смрти. Његово срце је стало тачно 15.6 секунди након пуцња, а проглашен је мртвим 150 секунди касније.

ЕКГ- ом су измерили његов пулс и дошли до закључка да му је пулс пред извршење казне био 120, а у самом тренутку пуцња скочио на 180 откуцаја у минуту. Са стране гледано, Диринг је изгледао смирено, али су новине о овом експерименту известиле уз наслов “Не можете да останете храбри гледајући смрти у очи!”

Давање радиоактивног гвожђа трудницама

Године 1945. истраживачи са Универзитета Вандербилт осмислили су врло контроверзну студију у којом су желели да измере ниво апсорбовања гвожђа код трудница. Овај експеримент ни би био толико необичан, да научници нису одлучили да трудницама дају радиоактивно гвожђе, које је укупно примило 829 трудница са дијагностификованом анемијом.
Жене су, не знајући, пиле таблете са нивоом радиоактивног зрачења и до 30 пута већег од дозвољеног.

Други циљ ове узнемирујуће студије је био да установи које су дугорочне последице радиоактивног зрачења на децу, а претпоставља се да је експеримент проузроковао смрт троје деце – једне девојчице од 11 година и два дечака од 5 и 11 година.

Против Универзитета је на крају подигнута тужба, а оштећенима је исплаћено око 10 милиона долара на име обештећења.

Бостонски пројекат

Доктор Вилијам Свит из америчке Националног лабораторије “Оук Риџ” је 1953. г. провео студију у којој је оболелима од рака у завршним фазама у организам убризгавао радиоактивни уранијум.

Овај експеримент је имао два циља: мерење нивоа апсорбовања уранијума у људском телу и како ће овај радиоактивни елемент деловати на раст тумора. Доктор Свит се договорио са америчком владом да након смрти оболелих преда њихова тела на даље проучавање.

Ниједан пацијент није показао никакве знакове опоравка, а већина их је умрла врло брзо након што су примили ињекције, али најконтроверзнији детаљ везан за овај експеримент је да нико од њих није дао свој пристанак за учествовање у овом експерименту.

Тестирање бактерија у Сан Франциску

Током педесетих година прошлог века је у америчким научним круговима постојао страх од могућег биолошког рата са СССР. Због тога су научници одлучили да тестирају могућности ширења и заразе потенцијалним оружјем како би развили сценарио могућег напада на америчком тлу.

Једно возило су “напунили” бактеријомСерратиа марцесценс и оставили га неколико километара од града Сан Франциска.Ова бактерија је изабрана за студију, пошто она оставља црвене трагове на узорцима воде и тла, па је зато била идеална за праћење. Стручњаци су веровали како је ова бактерија потпуно сигурна за људе, а испоставило се да она узрокује разне респираторне и уринарне инфекције.

Забележен је велики раст броја оболелих од упале плућа и уролошких болести, а на стотине хиљада недужних цивила било је изложено непотребној зарази. Најгори део овог експеримента је то што је он био потпуно непотребан, пошто су сличне студије раније већ извођене у ненасељеним пустињским подручјима.

Експерименти послушности

Угледни психолог Стенли Милграм радио је бројне студије у којима је проучавао послушност, тј. шта је то што људима говори да извршавају наредбе ауторитета, ма колико оне бруталне биле или се противиле њиховој савести. Тако је Милграм радио експерименте у којима су људи једни друге излагали електрошоковима по наредби, чиме је објаснио и слепо слеђење ауторитета слично оном као и код нациста који су убијали Јевреје.

Наследници његове теорије, психолози Чарлс Шеридан и Ричард Кинг одлучили су да додатно провере његове тезе, али овај пут са животињама, пошто је постојала могућност да експеримент са људима био лажан – да су људи лажирали електрошокове.

Дебљи крај у овим новим експериментима су извукли штенци, којима су испитаници давали електрошокове ако нису извршавали наредбе. Више од половине мушких испитаника су уз велики стрес извршавали наредбе научника и давали електрошокове псима, а још бизарније - свака жена је показала послушност, иако су неке од њих све време плакале током експеримента.

Експеримент са поломљеним играчкама

Научници са Универзитета Ајова дали су групи деце играчке уз упутство како не смеју да их сломе. Истраживачи су експеримент тако конципирали да се играчке саме сломе након неколико секунди, на шта се код деце јављао ужасан осећај кривице.

Чим су испитивачи наводно приметили да су играчке сломљене, кратко би рекли “ијао”, чиме су изражавали своје разочарање. Потом су посматрали реакције деце, а велики број њих је био под огромним стресом, па су све време плакали.

Као и код других случајева студија са децом, и код ове се у питање доводи етичност експеримента и пристанка родитеља који су били неупућени у експеримент. Осим тога, намеће се и питање имају ли родитељи право да уместо саме деце одлуче о њиховом учествовању у студијама са неочекиваним последицама.

Експеримент с раком

Честер М. Саутам је био познати истраживач канцера 1960-их година, а желео је да открије како би се организам људи с ослабљеним имунитетом због неке друге хроничне болести носио са раком.

Испитанике на којима ће тестирати своју теорију је пронашао у Јеврејској болници за хроничне болести у Њујорку тако што је убедио директора да му допусти да убризга стране и живе ћелије рака јетре у организме 22 пацијента.

Овај експеримент је изведен на старијим пацијентима у завршним фазама болести који нису дали свој пристанак за учествовање. И не само то, неки који су директно одбили учествовање у овој студији, пошто им нису били саопштени детаљи, свеједно су добили своју дозу ћелија рака.

Саутам је на крају добио једногодишњу условну суспензију и забрану рада медицином, а овај експеримент је у јавности покренуо полемику о питању пристанка учествовања у медицинским студијама.

Маларија у затвору

Како би испробали разне лекове за маларију током Другог светског рата, амерички научници су одлучили да их тестирају на затвореницима из затвора Стејтвил. Затвореници су постали покусни кунићи, а након експеримента се у јавности покренуло питање да ли су затвореници, иако су проглашени ментално способним, подобни да одлучују да ли желе да учествују у експериментима.

Иако нико није умро због овог истраживања, и иако су многи од њих добили новчану надокнаду за учествовање у експерименту, као и одређена умањења казне, цена коју су морали да плате је била зараза маларијом.

Мењање сексуалне оријентације

Др Роберт Хит са Универзитета Тјулејн из Њу Орлеанса је спроводио бројне експерименте којима је електричном стимулацијом мозга покушавао да излечи хомосексуалност. За експеримент је одабран 24-годишњи хомосексуални мушкарац, који је патио од параноје и депресије.

Доктор Хит му је електрошоковима стимулисао делове мозга задужене за осећај задовољства, на шта је испитаник пријављивао осећај задовољства. Младић је имао могућност и да сам себи даје електрошокове, што је он и радио на хиљаде пута у неколико сати.

Недуго након тога, испитаник је уз електрошокове мастурбирао на хетеросексуалну порнографију и успешно доживео оргазам.

Финална фаза експеримента је била сексуални однос са проститутком, за коју испитаник није био сексуално заинтересован. Након што је она иницирала сексуални контакт, а пацијенту су и даље давани електрошокови, доживео је оргазам.

Годину дана након студије, пацијент је известио доктора како има редовне сексуалне односе и са мушкарцима и женама, а доктор Хит је свој експеримент прогласио половично успешним и након тога није више покушавао да “излечи” хомосексуалност.