Млади из БиХ најмање подржавају помирење

Истраживање потврдило: Млади из БиХ најмање подржавају процесе помирења и изградње повјерења. Ово истраживање је рађено на узорку од 2.606 грађана/ки чиме је ово и највеће истраживање на тему помирења у БиХ након 1995. године.

Босна и Херцеговина 11.12.2014 | 09:33

 

Резултате истраживања о ставовима грађана и грађанки спрам помирења и изградње повјерења у 13 градова Босне и Херцеговине, укључујући и Бањалуку представљени су данас јавности, стручњацима и представницима различитих група.

Ово научно истраживање урадио је тим Универзитета у Единбургу и Центар за емпиријска истраживања религије у БиХ, те Мрежа за изградњу мира и Хелсиншки парламент грађана Бањалуке.

Ово истраживање је рађено на узорку од 2.606 грађана/ки чиме је ово и највеће истраживање на тему помирења у БиХ након 1995. године.

“Резултати су показали да грађани/ке у локалним заједницама имају врло интересатна тумачења и одговоре на тему помирења и изградње повјерења, да постоје потенцијали за даљу промоцију дијалога међу њима, како на нивоу државе БиХ, тако и у локалној заједници”, рекли су организатори догађаја.

Давор Марко из Центра за друштвена истраживања “Аналитика” из Сарајева дио је истраживачког тима Универзитета у Единбургу.

“Прошле године радили смо анкетно испитивање ставова грађана и грађанки у 13 локалних заједница БиХ и истраживали смо њихове ставове сапрам помирења и изградње помирења. Заправо било смо ухо за грађане и грађанке. Нисмо им наметали никакве концепције, пожељне ставове или идеологије, него смо само хтјели да чујемо шта они мисле о томе и то је резултирало једном великом студијом. Након тога смо се одлучили да тестирамо те налазе кроз фокус групе”, казао је за БУКУ Давор Марко.

Он каже да су током октобра организоване фокус групе у свих 13 локалних заједница уз помоћ партнера.

“Интересантно је да, када се гледа просјек свих 13 локалних заједница, двије трећине грађана подржава процесе помирења и позитивно се изразило о овим процесима. Наравно да постоје варијације између локаних заједница. На примјер, грађани и грађанке Бањалуке подржавају ове процесе и то много више од просјека, а нешто мање подржавају у Бијељини и Сребреници. Занимљиво је да категорије људи који највише подржавају ове процесе су они који су били директно укључени у рат – ратни војни инвалиди, бивши логораши, војници. Они међусобно већ имају изграђене односе и имају заједничке инцијативе”, каже наш саговорник.

Давор Марко је истакао да ове процесе најмање подржавају млади који су рођени након рата.

“Тражећи узроке зашто је то тако добили смо одговоре да су млади социјализовани у већ подијељеном друштву у којем доминирају политички наративи који су прилично искључиви према другим и другачијим. Класични, традиционални медији заговарају интересе одређених политичких партија, група или етничких наратива. Затим доста утичу породица и школа”, каже он.

Додаје да је занимљиво је да је анализирно коме грађани, као актерима ових процеса, највише вјерују. Закључак је да вјерују у људе који не заговарају ексклузивне интресе једне од три етничке или религијске групе и наставницима који су врло високо котирани, а у Бањалуци су и жене врло високо позициониране.

У овом контексту најмање вјерују политичарима и религијским лидерима, поготово религијским лидерима који су доминантни у јавном простору.

Истраживањем је потврђено да до помирења и већег повјерења међу грађанима може доћи уколико се поправи социо-економска ситуација у цијелој држави. Кад се грађани запосле, ове их ствари неће занимати.

www.6yка.цом