Новинари трпе политички притисак

Политички, економски и физички притисци на медије и новинаре у региону западног Балкана веома су изражени, тако да је тренутно стање неповољно и неприхватљиво, заједничка је оцјена учесника регионалне конференције "Безбједност и заштита новинара у земљама западног Балкана", која се данас одржава у Сарајеву.

Босна и Херцеговина 10.12.2014 | 13:15

Извршни директор "Цивил рајтс дефендера" Горан Милетић сматра да ниједна реформа у демократском друштву није могућа без слободе медија. Он је рекао да се у многим извјештајима о слободи медија на Балкану наводи да новинари нису довољно заштићени, јер су изложени нападима, уцјенама и слично. Говорећи на отварању овог регионалног скупа, Милетић је истакао да су медији, у области људских права, приоритет ЕУ. Портпарол Делегације ЕУ у БиХ Енди Мекгафи истакао је да ЕУ придаје велики значај слободи медија у региону, јер је то услов за демократију и политичку одговорност.

Истовремено, истиче он, то је озбиљан изазов за све државе у транзицији и интеграционим процесима ка ЕУ. Као примјер притисака на новинаре у региону, Мекгафи је навео ниске плате, оглашавање, насиље и угњетавање. Према његовим ријечима, професионално и независно новинарство тражи објективно и слободно изражавање новинара, а не "копи-пејст" праксу, јер је то "посао за стенографе и дактилографе, а не за професионалне новинаре". Мекгафи је позвао власнике медија, уреднике и новинаре у БиХ на одговоран и професионалан рад, а органе власти да се потруде да до половине сљедеће године обезбиједе услове за најављену дигитализацију јавних РТВ сервиса.

Предсједник Удружења "БХ новинари" Милкица Милојевић нагласила је да се ова конференција одржава на међународни Дан људских права и у вријеме када ово удружење биљежи 20 година постојања и рада. Замјеник шефа Канцеларије Савјета Европе у БиХ Тања Ван Дијк пожељела је учесницима скупа успјешан рад и подсјетила их на Европску конвенцију о људским правима и слопбодама, као и Резолуцију 1636 Савјета Европе, чије одредбе дефинишу слободу медија и новинара, при чему је указала на индикаторе личне заштите новинара, као и заштите извора информација.

Она је подсјетила на поражавајућу чињеницу да је у свијету убијено 66, а ухапшено 78 новинара који су обављали своје професионалне задатке. Бивши омбудсман за медије у БиХ и правни савјетник "Интерњуза" Мехмед Халиловић рекао је да су новинари у БиХ изложени различитим облицима притисака, од непосредног физичког угрожавања до притисака економске, политичке и друге природе.

Генерални секретар Удружења "БХ новинари" Борка Рудић сматра да новинари, без обзира на све нападе на њихову професију, треба да се боре за слободу медија и слободу изражавања, као и за индивидуална права новинара.

Учесници овог скупа разматрају теме "Напади на новинаре и њихова /не/кажњивост", "Ефикасност правног система и институционалних механизама у стварању безбједног окружења за рад новинара и медија" и "Међународни инструменти безбједности и заштите доступни медијима и новинарима на западном Балкану". Иако је био најављен, министар правде Бих Бариша Чолак није дошао на отварању конференције, а организатори нису саопштили објашњење за његов недолазак.