Хаселбајнк: Крећем из ''Бетон лиге''!

Чувени нападач, сада тренер, не види вођење екипе у енглеској "Лиги два" као посао испод части. Напротив, сматра се почетником и љут је када га представљају головима које је постигао.

Фудбал 05.12.2014 | 22:00

Легендарни центарфор Џими Флојд Хаселбајнк (42) није могао да сања хаотичнији почетак менаџерске каријере у Енглеској, где је у новембру преузео Бартон, четвртолигаша.

После прошле сезоне проведене на клупи Антверпена, вратио се у земљу у којој се прославио у дресу Лидса (1997-1999) и Челсија (2000-2004). Екипу је преузео 13. новембра и већ на првом тренингу гледао како штопер ломи ногу првом голману.

"Потпуна лудост. Судар. Централни бек је трчао ка голману, лопта је била између њих, ушли су у дуел свом снагом и обојица су мислили да ће први доћи до ње. Одмах смо знали (да је голману сломљена нога", рекао је некадашњи репрезентативац Холандије листу "Гардијан".

Четири дана након тога, на гостовању Викомбу, екипа је морала да се припрема за меч без Хаселбајнка, јер га је задржала гужва у саобраћају. И то није било све тог дана, већ су његови играчи морали и да позајме опрему од ривала за утакмицу.

"Све је пошло по злу", рекао је и објаснио да је још на кружном току на путу ка стадиону знао да неће имати добар дан...", добро памти осећај непријатности. Када је дошао на стадион, економ његовог клуба рекао је да тим не може да носи донесене штуцне јер се поклапају са опремом домаћина.

"'Добродошао', помислио сам".

Потом је извео екипу на свој деби у прилично живописној опреми - жути дресови, црни шортсеви и небо-плаве штуцне. Тако обучени, играчи су га ипак обрадовали и победили 3:1!

Док се о тим детаљима може причати уз осмех, оно што га је дочекало на првој утакмици пред домаћом публиком је јако тужно. Лидија Бенет, девојка од 17 година, која је играла за женски тим Бартона, онесвестила се 4. новембра и преминула код куће.

На дочеку Џимија Флојда, аплаузи су брзо утихнули због минута ћутања.

"Веома, веома тужно. Отац сам девојке од 18 годна... Ишли смо на сахрану, ја и мој помоћник и власник клуба, као и неколико играча. Није било потребе да идем, али сам отишао као представник клуба. Менаџер сам клуба и требало је да будем тамо. Нисам је познавао, али као клуб морате да покажете саучешће. Било је заиста тешко. Црква је била пуна, са много малдих људи... То није изгледало логично".

Емоције које Хаселбајнк уноси у посао су очигледне и јасно уочљиве. Оно што није јасно је његова одлука да преузме тако лоше рангирану екипу после свега што је урадио, после новца који је зарадио, репутације које је стекао тресући мреже у најјачим лигама...

"Дали заиста морам да радим овај посао? Да, морам, зато што хоћу. Зато морам. Као играч, морао сам да дођем из далека... Ово видим као добру прилику. Можете да одете у Лигу један (трећи ранг) или у Чемпионшип (други ранг), али тамо немају овако добре послове као што је мој. Они можда имају више новца да троше на играче, можда раде са технички обученијим фудбалерима и то је све".

Колико је привржен послу добро описује и сцена коју је посебно непријатно доживео. И која би код мало бивших фудбалера изазвала непријатност.

"Не говорим о својој каријери. Никада. Пре неколико дана смо ишли на утакмицу у Викомбу и на Скај спортсу су се вртели моји голови као илустрација за менаџера Бартона. Било ме је срамота. Знам да сам то ја, али... То је прошлост. Не морамо да разговарамо о мојој играчкој каријери. Морам да стекнем име као менаџер, као тренер"

"Шта значи оцена да сам превише добар за овај ранг? Да сам Жозе Мурињо и да сам дошао у Бартон, онда би могли да тако нешто кажете. Знам своју улогу. Знам ко сам и знам шта сам урадио, али као менаџер себе сматрам почетником"

Чињеницу да је један од само три тамнопута менаџера у 92 професионална енглеска клуба не доживљава посебно. Не мисли да је одабран због боје коже.

"Пријавио сам се за овај посао јер сматрам да сам права особа. Не зато што сам црн. Знам да ме је власник поставио на клупу јер мисли да сам прави човек за то место. То је све. Можемо да разговарамо о томе како је бити црн - поносан сам што сам црн. Не планирам да то кријем и нећу то да радим. Али, чим се ујутру пробудим сигурно не помислим: 'О, ја сам црн, морам да урадим ово или оно".

У дресу Челсија, Џими Флојд је за четири сезоне постигао 87 голова на 177 утакмица, па прешао у Мидлсбро (2004-2006), па у Чарлтон (2006-2007) и, на крају каријере, у Кардиф (2007-08).

Није директно из Лидса отишао у Челси, већ је сезону 1999/2000 играо за Атлетико Мадрид.