Траже 150 дјевојака за нежење у Грахову

Општина Грахово је једна од ријетких у Федерацији Босне и Херцеговине која је покренула иницијативу за ‘увоз’ млади како би збринули нежење с подручја своје општине.

Босна и Херцеговина 03.12.2014 | 20:19

Ову вијест је потврдио и предсједник Општинског вијећа Душко Купрешанин казавши да је овај пројект ‘увоза’ млади намијењен искључиво за оне који живе на селу и баве се пољопривредом, објавио је Дневни лист.

Купрешанин истиче како се нешто стварно морало подузети, јер је таквих момака изнад 40-е све више, а дјевојака уопште и нема, будући да све ‘бјеже’ главом без обзира из Грахова.
Школују се, нађу посао у већем граду и више се не враћају, каже Купрешанин.

“Куд ћеш, што ћеш, морало се нешто подузети. Морамо мислити на опстанак ове опћине, јер ако се овако настави, изумријет ће”, каже он.

Дуго се размишљало о томе што урадити. Онда је Удружење грађана које егзистира у Србији, а које окупља исељенике из Ливањског поља, дало приједлог како оживјети села која припадају Грахову.

“Наиме, они су предложили да се доведу Албанке које су католичке вјероисповијести на простор опћине Грахово, које би се удале за наше младожење. Ми смо то објеручке прихватили”, каже Купрешанин те открива како је ријеч о дјевојкама из Скадра гдје је омјер дјевојака и момака 20:1.

Приједлог је отишао на Општинско вијеће, који је једногласно усвојен те је донесен закључак да ће општина будућу обитељ наградити тако што ће сносити највећи дио трошкова свадбе, али тек по закључењу брака које ће се догодити у Грахову.

Зашто баш Албанке?

“Албанке су патријархално одгојене, добре су жене и не смета им живјети на селу. Дјеца би се одгајала у оном духу у којем се иначе одгајају дјеца на нашим подручјима”, кратко одговара те додаје да су се већ тројица момака заинтересовала да по своје будуће супруге оду до Албаније.

“Што се једног тиче, то је скоро па све готово. Он је ишао у Албанију, она је долазила овдје, свидјело јој се, само се чека оно најважније – брак. Друга двојица још увијек нису кренули према Албанији, јер нису имали та нека иницијална средства, јер ми санацију трошкова вршимо тек након склапања брака. Иначе, немамо неки план колико их ‘увести’. По потреби”, истиче Купрешанин.

Према његовим ријечима на подручју ове општине тренутно је око 150 нежења с више од 25 година.

“Млађих брачних парова има врло мало, дјеце скоро никако. Ми из опћине желимо да се млада популација покуша појачати. Свјестан сам да с овим пројектом треба пробити лед. Сматрам да ће, кад то направе ова тројица, кренути и други, јер многи су помало скептични према странкињама. Наравно, хтјели би своје домаће цуре, ал што се може”, каже Купрешанин.

Додаје како исти овакав пројект ради општина Јагодина у Србији која има доста већи буџет, и у којем су предвиђена средства за такве ствари.

“Ми то још немамо. Нисмо ми нека богата опћина, али планирамо можда за идућу годину. Сад-засад остају ове једнократне помоћи за оне који су заинтересирани”, закључује Купрешанин.