Барсино проклетство - штопери, већ 20 година!

Томас Вермален је плаћен 10 милиона евра и вероватно неће одиграти ниједан меч у сезони. Ништа ново за Каталонце. Сетите се Чигринског, Кристанвала, Богардеа, Милита, Енрикеа... Од 20 штопера њих 15 су били промашаји.

Фудбал 03.12.2014 | 22:00

Од доласка Јохана Кројфа средином 70-их, Барселона је постала препознатљива по ангажманима играча због чијих потеза публика долази на стадионе. Барса је каснијим куповинама Марадоне, Хаџија, Ромарија, Роналда, Ривалда, Роналдиња, Анрија, Нејмара, Суареза постала један од синонима за фудбалску атрактивност и куповину фудбалера за које се публика просто лепи. Углавном је имала среће са тим спектакуларним појачањима...

Али, Барселона је последњих година, тачније у минуле две деценије постала препознатљива и по једном неславном феномену. Промашајима приликом довођења дефанзиваца. Прецизније штопера.

Уложених 10 милиона евра у куповину Томаса Вермалена само ће бити додати на списак промашених инвестиција. Белгијанац је летос купљен из Арсенала, али није имао среће и због повреда није чак ни дебитовао за нови клуб. Питање је и када ће то урадити с обзиром да га очекује пауза од четири до пет месеци.

Вермален је само један у низу штопера због чијих трансфера се Каталонцима окреће желудац. Мало ко верује да ће се Белгијанац вратити у форму из Арсенала и врло је вероватније да ће завршити као једна од многобројних промашених инвестиција Блаугране.

У последњих 20 година, Барселона је довела 20 фудбалера на штоперским позицијама. Већи део њих се испоставио као бацање пара. Само се за петорицу или шесторицу се може рећи да су потпуно оправдали уложени новац.

Вермален је летос дошао као дуго чекано појачање у последњој линији, пошто Барселона у последњих пет година није купила ниједног штопера. Каталонци су готово у сваком прелазном року јурили квалитетног команданта одбране који ће помоћи Пујолу и Пикеа, али жеље попут Тијага Силве, Хумелса или Агера им се никада нису оствариле.

Минуог лета су за 30 милиона евра стигли Вермален и Матје из Валенсије. За сада Француз делује као добро појачање и испунио је очекивања. Мада није реч о класичном штоперу, пошто је Матје играо, а и данас повремено игра као леви бек.

Последњи пут када је Барса купила штопера пре Вермелена и Матјеа, било је то 2009. године. За невероватних 25 милиона евра купљен је украјински таленат Дмитро Чигрински из Шахтјора. Испоставио се као тотални промашај и после само годину дана је враћен у Шахтјор за десет милиона евра мању суму.

Барсино проклетсво са куповином централних бекова почело је 1994. године. Тада је из Спортинга доведен Абелардо. Он се још може и назвати поготком јер је у клубу провео осам година, освајао је трофеје, био је скоро па стандардан у првој постави. Ипак, Абелардо никада није био светска класа штопера због чега је Барса немилице куповала и тражила такав тип играча.

Селедеће сезоне је стигао Георге Гика Попеску. Румун је оставио добар утисак и био један од ретких погодака Барсе пошто је био незамењив у првој постави две године, после чега је отишао у Галатасарај. Међутим, после Абеларда и Попескуа креће серија промашаја управе клуба приликом избора штопера.

Лоран Блан и Фернандо Коуто су 1996. године плаћени лепе паре за тадашње прилике. Португалца је отерао Ван Гал, Француз је најурен после само годину дана. Ништа боље Каталонци нису прошли и када су довели Аргентинца Пелегрина којег су после само годину дана једва увалили Валенсији где је проиграо и постао капитен.

У Ван Галовој ери су Холанђани довођени као на траци, па су тако на Камп Ноу доведени Франк де Бур и Винстон Богарде. Први је био пун погодак и оставио дубок траг у Каталонији, други је био очајан и једва су чекали да га се реше.

Следећи у низу промашаја је био Француз Фередрик Деу. Потом су купили Бајерновог команданта одбране Патрика Андерсона, тада једног од најцењенијих штопера Европпе. Несрећни Швеђанин се тешко повредио чим је дошао у Каталонију и наредне три сезоне углавном је проводио по рехабилитацијама и болницама.

Шта тек рећи на 17 милиона евра башених на Филипа Клристанвала? Сигурно се сећате тог кикс мајстора.

Потом је уследио један од ретких погодака. Рафа Маркез је постао један од најбитнијих шрафова у спектакуларној Рајкардовој Барселони. Провео је у клубу седам година и оставио сјајан утисак. Занимљива је и ситуација са Бразилцем Едмилсоном. Из Лиона је дошао као штопер, имао очајну дебитантску сезону, али је у следећој прекомандован на место задњег везног где је бриљирао две године. Четврту сезону је опет одиграо лоше и напустио је клуб. Оно због чега је доведен није испунио, али је играјући те две сезоне на позицији у везном реду поправио утсиак.

Осипање Јувентуса после Калчополија, Барселона је искористила да доведе Лилијана Тирама. Дошао је са репутацијом једног од најбољих дефанзиваца света, али у Шпанији никада више није поновио партије из Италије. Две мршаве сезоне у којима није био стандардан.

Следеће велико појачање је био Габи Милито. Аргентинац је у то време био један од најтраженијих штопера света и плаћен је чак 20 милиона евра. Због честих повреда за четири сезоне је одограо само 48 мечева у Примери. Лета 2008. године, Барселона је платила чак 25 милиона евра за Уругвајца Мартина Касереса и Бразилца Енрикеа. Касерес је одиграо само 11 мечева у првенству, Енрике ниједан! Клуб их је слао на позајмице, покушавајући да их се реши и успео је тек после неколико година. Бачених 25 милиона...

Занимљиво је да су двојица играча који нису доведени као штопери, оставили феноменалан утисак на тој позицији. Ерик Абидал је купљен за место левог бека, а Хавијер Маскерано као задњи везни. Гвардиола их је прекомандовао у срце одбране где су пружали сјајне партије.

Неславна традиција је настављена поменутим Чигринским и сада са Вермаленом. Малерозни Белгијанац је на добром путу да прође као Патрик Андерсон или Гаријел Милито чије каријере су се суновратиле када су дошли у Барселону. Сва срећа за Барсу да је у међувремену имала Пујола из сопственог погона и Пикеа којег је вратила из Манчестер Јунајтеда за само пет милиона евра. Мада, имала је и промашаје из сопствене школе попут Олегера...