Колико кошта загађени ваздух?

Последице загађења ваздуха у Европи су изузетно велике, а штета нанета њиме за 2012. се процењује на најмање 59 милијарди евра.

Свијет 03.12.2014 | 08:55

Међу највећим загађивачима су термоелектране из Немачке, Француске и источне Европе.

Лондонска магла, дим над Рурском области – то су старе легенде. Загађење ваздуха на овим местима је у паду. Квалитет ваздуха у Европи се последњих деценија знатно побољшао. Па ипак, концентрација отрова је још довољно висока да представља велику опасност за здравље. То показују резултати истраживања Европске агенције за заштиту околиша (ЕУА) са седиштем у Копенхагену. ЕУА је испитала око 14.000 индустријских постројења и електрана с циљем да израчуна трошкова који настају услед загађења. А они, према наводима ЕУА, за 2012. износе најмање 59 милијарди евра, а можда и до 189 милијарди евра, зависно о моделу рачунања економске штете, пише Дојче веле.

Чист ваздух се не исплати индустрији?

Посебно у градовима, где живи највећи део европског становништва, измерени постотак штетних твари као што су озон, угљен-диоксид или фина прашина, врло је често виши од дозвољеног. „Половину тих трошкова проузрокованих загађењем ствара један одсто индустријских погона. То је застрашујуће“, каже директор ЕУА Ханс Брајнинкс.

Друга спознаја је да се међу 30 највећих загађивача налази 26 термоелектрана – понајвише из Немачке, а потом из Пољске, Бугарске и Румуније. Али и хемијска и индустрија челика производе високу количину отровних твари у ваздуху. „Да се међу највећим загађивачима налази осам електрана из Немачке, то није ништа ново. Но, при томе се ипак мора нагласити да оне додуше апсолутно гледано производе велике количине угљен-диоксида, али релативно гледано ипак производе струју много ефикасније од електрана у источној Европи и Француској“, каже Арне Фелерман из Европског уреда за заштиту околине.

„У међувремену постоје техничке могућности за смањење продукције штетних честица у ваздуху но концерни наводе да би њиховим коришћењем били на губитку, односно, више на тржишту не би били довољно конкурентни“, указује Фелерман. „Будући да се загађење не смањује, потребна нам је нова европска политика чистог ваздуха“, каже Дороти Холц из Немачке организације за заштиту климе. Према њеном мишљењу, индустријски погони би требало да стално обнављају своја филтерска постројења. Исто тако, додаје она, уколико немачка влада озбиљно схвата енергетски заокрет, онда би она требала под лупу да стави и термоелектране.

Последице студије

Хоће ли се убудуће нешто променити по питању политике? То је веома упитно. Европска комисија по новим шефом Жан-Клодом Јункером управо расправља о евентуалном испитивању регулације европског пакета за очување чистоће ваздуха и конкуретности на тржишту. Наиме, десет водећих удружења за заштиту околине до сада је узалудно покушавало да добије термин код Јункера како би с њиме поразговарали о проблемима. Они се сада надају да ће студија ЕУА ипак изазвати промене у начину размишљања.

На послетку, произвођачи струје производе и енергију за потребе становништва. „Свест о проблемима заштите природе као и жеља за чистим ваздухом долазе тек када су трбуси пуни, када имамо посао и када се више не морамо бринути о егзистенцији“, каже Фелерман. „Али друштво исто тако плаћа због губитка радних дана, због штете која настаје услед слабијих жетви као и за све већу потрошњу енергије“, наводи овај стручњак. Он додаје да се због тога морамо питати – шта ће се догодити с нашом индустријом? Желимо ли достићи енергетске циљеве или ћемо прихватити загађење зрака као нужно зло? И – колико ће нас све то коштати?