Видео: На данашњи дан - Деби Стивена Џерарда!

На данашњи дан у дуелу са Блекбурн Роверсом сјајни везиста дебитовао за сениорски тим Редса. Заједно са Франческом Тотијем припада ешалону заборављених, крајње оданих фудбалских професионалаца.

Фудбал 29.11.2014 | 21:20

Када су га у једном од бројних интервјуа питали да ли би волео да живи животом бившег саиграча из Јувентуса Зинедина Зидана некадашњи репрезентативац Југославије Зоран Бата Мирковић понудио је занимљив одговор:
„Апсолутно не. Највише завидим Франческу Тотију и Стивену Џераду. Играју у градовима где су рођени, играју за клубове које воле од кратких панталоница. Шта један професионални фудбалер више да пожели од тога“, био је више него јасан Зоран Бата Мирковић.

Дефинитивно, Тоти и Џерад припадају ешалону заборављених, крајње оданих фудбалских професионалаца, играчима којима се цео свет диви. А бајка актуленог капитена Ливерпула Стивена Џерада почела је пре тачно 16 година. Тадашњи менаџер Редса Рој Еванс препознао је код риђокосог тинејџера, одраслог на доковима Ливерпула ратнички нерв, способност да одговори захтевима Премијер лиге. Какав је то потез био не треба апострофирати. Тог 29.новембра 1998.године на сусрету између Ливерпула и Блекбурн Роверса почела је једна велика каријера, која није исписана само бројем трофеја, головима, и магичним асистенцијама...

За све ове сезоне у вољеном дресу Џерард је скупио 686 званичних мечева, постигао 176 голова, и урезао своје инцијале у срца свих фудбалских заљубљеника широм света. То како Стивен Џерад постиже голове се одавно зна, исто као и да поседује натпросечну фудбалску интелигенцију у поређењу са острвским везним фудбалерима... Али мало је познато да је најважнију лекцију у сазревању добио код куће. Његов отац, обичан радник, згрозио се када је видео да је нејаки Стивен у торбу за тренинг ставио зимске рукавице... И данас када је сакупио 17 професионалних сезона Џерад се сећа тог детаља. Као и свих савета које је добио од фудбалског оца Жерара Улија, стручњака који му је 2003.године дао капитенску траку у том тренутку најтрофејнијег клуба на Острву.
„Отац ми је залепио такву шамарчину, када је видео да хоћу да играм фудбал са рукавицама, да ми је три дана зујало у глави. Рекао ми је да рукавице на фудбалу носе само девојчице, и да овај спорт намењен само за ратнике. Био је, донекле, у праву“, присетио се дечачких дана Стивен Џерад.

Мада делује неустрашиво на терену Џерад је морао да се избори са великим страхом који га је као зла коб пратио од дана када је први пут закорачио на траву Енфилда. Бојао се да ће низак раст утицати на то да остане само просечан играч, један од оних који су прошли кроз Ливерпул не остављајући никакав траг. Ни слутио није да ће се у јесени каријери суочити са новим демонима, туробним податком да би врло лако могао да остане без титуле шампиона Енглеске. Међутим, Стивен Џерад је изабрао оданост, изабрао је да пати... Можда и због тога што није један од оних превртљиваца који су навијали за Евертон, а потом играли на Енфилду.
„Ја сам рођен као навијач Ливерпула, сада играм у Ливерпулу, и умрећу као навијач Ливерпула“, једна је од чувенијих изјава Стивена Џерада.

Она култно финале Лиге шампиона из 2005.године између Ливерпула и Милана, те слика на којој Стивен Џерард подиже пехар са великим ушима, донекле су исправили космичку правду. Било би заиста непоштено да играч таквог габарита остане без и једног великог трофеја. Наравно, имаће увек отворен ожиљак на срцу уколико не успе да са Ливерпулом буде најбољи у Енглеској.

„Тренутно се не видим даље од Ливерпоола и велика ми је жеља да доведем овај клуб на један виши ниво за који смо способни. Освајао сам тофеје, али ако не будем најбољи у Енглеској жалићу цео живот. Ми се стално тешимо да је следећа сезона наша, али она никако да дође“, поручио је Џерард.