На "дивље" продају и таблете за чување трудноће

Поједини грађани, без икакве стручности и дозволе, по интернет порталима који се баве оглашавањем нуде лијекове сумњивог поријекла за лијечење разних болести, а које би смјеле продавати само апотеке.

Тако се јуче на порталу Пик.ба једним кликом могао поручити и купити Гyнипрал, који се узима за спречавање пријевременог порођаја, Плавиx, којим се спречава стварање крвних угрушака након срчаног удара, Xарелто, који се узима у случају тромбозе вена, као и разне ињекције за лијечење артритиса.

Новопечени "фармацеути" лијекове нуде испод сваке цијене, с тим да у појединим кутијама недостаје по неколико таблета или им се ближи истек рока.

Такође већина њих скреће пажњу како су лијекови испод сваке тржишне цијене те како их је тешко наћи у апотекама, а да су количине ограничене, па с тога позивају да наруџбу треба што прије извршити.

Аида Старчевић, ПР менаџер купопродајног портала Пик.ба, а на којем се непровјерени лијекови спорадично нуде, каже како они не сносе никакву одговорност за њих, што не значи да се не труде да их уклоне.

"Након што корисник објави оглас за лијек за који сматрамо да не треба да се налази на нашем сајту, ми га уклањамо и претходно замолимо корисника да га уклони сам. Уколико то он не уради у неком разумном року, ми артикал скидамо, а корисника санкционишемо", казала нам је она. Како нам је Старчевићева рекла, лијекови и оружје на овом оглашивачу се не смију продавати и нудити, али је у бази преко милион артикала и јако је тешко имати потпуну контролу.

Да је понуда лијекова на интернету све већа, примијетили су и у Здравственој инспекцији РС, па грађане упозоравају да их не купују нигдје осим у апотекама и без савјета љекара и фармацеута.

"С обзиром на то да инспекцијски органи немају капацитете и механизме за ефикасно рјешавање ове појаве, нарочито у случају када је сједиште портала  и наручиоца огласа ван мјесне надлежности, у свим случајевима сазнања обавјештавамо Државну агенцију за истраге и заштиту БиХ и МУП РС, ради предузимања мјера из њихове надлежности", каже Десимир Миљић, главни здравствени инспектор.

Према његовим ријечима, лијекови који се  набављају путем интернета или системом из руке у руку, могу  бити лажни, да не садрже потребне активне материје  или чак да садрже опасне супстанце, па корисник може имати више штете него користи од њихове употребе.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ кажу како је према ентитетским законима о апотекарској дјелатности продаја лијекова путем интернета забрањена, али да је интернет слободно тржиште које нити једним законом у БиХ није уређено и представља највећу опасност.

"Прометом лијекова на мало се могу бавити само апотеке којима су ентитетска министарства надлежна за послове здравља издала дозволу. Физичка лица и нелиценциране установе не, јер је такав промет нелегалан", каже Наташа Грубиша, директор Агенције.

Како је рекла, интернет је уједно и главни пут за дистрибуцију фалсификованих лијекова.

"Према досадашњим сазнањима, најчешће се фалсификују лијекови за лијечење еректилне дисфункције, лијекови за мршављење и анаболици, мада према искуствима других држава може се констатовати да се кривотворе и антибиотици, вакцине и цитостатици", каже Грубиша.

Извор: Независне новине