У Бијељини 13.659 незапослених

Током 9 мјесеци ове године на евиденцији Бироа за запошљавање Бијељина било је 13.659 незапослених, при чему 8.741 лице не представља активну понуду радне снаге него су пријављени ради остваривања других права, подаци су Бироа.

Према информацији Бироа за запошљавање, коју ће одборници разматрати на сљедећој сједници Скупштине града, у децембру прошле године број лица која не представљају активну понуду радне снаге износио је 8.300 и до данас је повећан за 441 лице.

Најбројнија занимања на евиденцији су возачи, бравари, аутомеханичари, металостругари, продавачи, конобари, кувари, матуранти гимназије, пољопривредни и грађевински техничари, професори енглеског језика, разредне наставе...

Дефицитарна занимања и у овој години била су инжењери пољопривреде - агроном, заштите биља, геологије, машински и инжењери електротехнике - смјер јака и слаба струја, грађевински инжењери - смјер хидроградња, прерада дрвета, те инжењери прехрамбене технологије, текстилне технологије, кожарски инжењери, професори српског језика, њемачког, руског, латинског, професор биологије, физике, математике, информатике, те социологије, демократије, ликовног васпитања.

Међу дефицитарним занимањима су и физиотерапеут, инжењер медицинске радиологије, дефектолог-сурдоаудиолог, социјални радник, санитарни инжењер, библиотекар.

У активној понуди радне снаге налази се укупно 306 чланова породица погинулих бораца, 218 ратних војних инвалида и 1.068 учесника рата.

Када је ријеч о лицима која не чине активну понуду радне снаге, пријављено је укупно 109 чланова породица погинулих бораца, 94 ратна војна инвалида, 341 учесник рата, те 13 осталих лица са инвалидитетом и 32 лица - категоризована омладина.

Током извјештајног периода пријављено је нових 4.084 лица, док је по неколико основа са евиденције обрисано 4.270 лица.

У информацији се наглашава да је незапосленост један од највећих проблема у Републици Српској, БиХ и региону, а тиме и у граду Бијељина.

У бијељинској филијали Завода за запошљавање кажу да је почетком свјетске економске кризе, а посебно катастрофалних мајских поплава које су погодиле већи дио Републике Српске и Семберију, рјешавање овог проблема додатно отежано.

У Филијали наводе да се предузећа која су погођена поплавама некако сналазе, санирају штете, те наглашавају да није регистровано веће отпуштање радника, као што није регистровано ни значајније запошљавање, ни отварање нових радних мјеста.

"Средства Владе Републике Српске, којима су финансирани пројекти запошљавања, у оваквом економском и привредном амбијенту не могу бити довољна да би се осјетило значајно побољшање стања у погледу запошљавања и смањења стопе незапослености у Републици Српској", наводи се у информацији.

У информацији се напомиње да су овакву ситуацију схватиле готово све општине и градови у Републици Српској на начин да су и у својим буџетима издвојили средства за подстицај запошљавања.

"Нажалост, један од изузетака озбиљног схватања овог проблема, као сопственог проблема, јесте град Бијељина који нема планираних средстава у буџету за подстицај запошљавања, него издваја незнатна средства за ове намјене посредством Агенције за развој малих и средњих предузећа, чији се резултати нису примијетили када је ријеч о запослености", наводи се у информацији.

У информацији се наглашава да су мање развијене општине Сребреница, Братунац, Лопаре, Угљевик, Зворник, Шамац... то схватиле на вријеме и имају планирна средства за подстицај запошљавања.

Извор: Независне новине