Српске сестре помажу болесном Бошњаку

Несрећа не пита за веру и националност. Али исто важи и за доброту. 

Република Српска 26.11.2014 | 07:07

Тако су чланице Кола српских сестара из Приједора међу првима притекле у помоћ Бошњаку Сафету Капетановићу из Љубије. Његову породицу је последње две деценије снашло много муке, а додатни ударац задат им је кад се Сафет тешко разболео.

Капетановићи су се давне 1993. године одселили у Федерацију БиХ из родне Љубије у коју су се касније вратили. Сафет је са супругом Мелихом добио синове Едвина (14) и осмогодишњег Ведина. Сафет је некада радио у приједорској „Тргопродаји“, али је остао без посла. Покушавали су да почну из почетка, али им се није дало. Он је радио за надницу и некако су преживљавали, све док Мелиха није доживела мождани удар. На срећу, опоравила се, али је наставила скупо лечење. Кажу, у Федерацији нису могли да остваре никаква права ни помоћ, па су одлучили да се врате у Љубију.

Дочекао их је девастиран стан, који је Сафет уз помоћ људи добре воље успео да окречи и понешто поправи, а када је хтео да реновира купатило, породицу је задесила нова несрећа.

Судбина је хтела да Сафета задеси оно што је прошла Мелиха. Доживео је инфаркт, а потом и мождани удар. Од тада не може да се креће, а тада почиње борба целе породице за голи живот и парче хлеба.

Немогуће је живети, куповати лекове и школовати два основца са Сафетовом пензијом од 145 марака, која је једино примање Капетановића.

- Једемо у јавној кухињи. Нисам знала да то постоји, већ ми је рекла једна комшиница. Да тога нема, деца би ми била гладна. Све бисмо ми некако да је мој Сафет здрав. Он је био вредан, радан човек, који би нама све стекао, али несрећа је хтела да падне у постељу - кроз сузе прича Мелиха.

Док она прича, Сафет непомично лежи у кревету, а осмогодишњи син Ведин га љуби и грли. Мелиха каже, да он страшно тешко проживљава очеву болест.

- Дете је, треба му отац и тешко му је да га гледа таквог - прича Мелиха, иза чијих леђа се крије мали Ведин.

Тешка судбина ове поштене породице дубоко је дирнула Приједорчане, становнике Љубије, људе у појединим предузећима, дијаспори, хуманитарним организацијама.

Када су чуле у каквим условима живе Капетановићи, чланице Кола српских сестара организовале су акцију и донеле помоћ. Душанка Матијаш, једна од чланица Кола је мајка погинулог борца Војске Републике Српске.

- То ме не спречава да некоме донесем помоћ. Ти људи мени нису ништа криви. Ми не гледамо ко је ко, ни ко је које вере, једноставно је важно бити човек. Не може се остати имун на муке ове деце - каже Душанка.

Уз све друго што им је преко потребно, Сафету је неопходно и бањско лечење. Мелиха и деца се надају да би му то убрзало опоравак. Иако су жељни свега, у врху њихове листе је само једно. Како каже мали Ведин: „Да ми тата стане на ноге!“

ЧЕКАЈУ ВОЛОНТЕРЕ

Капетановићима је помогао и град Приједор. У оквиру средстава за одрживи повратак ова породица добила је донацију у материјалу за санацију дотрајалог стана, вредну око три хиљаде марака. Помогло је и предузеће „Водовод Приједор“, реновирао им је водоводне цеви. Сада су овој породици потребни волонтери, који ће им помоћи да до краја реновирају стан, јер материјал већ имају.

ОБРАДОВАЛИ ДЕЧАКА

Мали Ведин се највише обрадовао „чоколину“, које је добио од Кола српских сестара. Мелиха каже да их је звала и питала их да јој то донесу, ако имају.

- Мој Ведо то воли, иако више није тако мали, обожава то да једе, па сам их питала имају ли „чоколино“ - каже Мелиха.

Каже, Едвин је тинејџер, он неће да прича о томе.

Извор: Вечерње новости