Живјела радничка класа - Рајо Ваљекано!

У спортским терминима Рајо Ваљекано је апсолутни аутсајдер, али то је клуб који се дичи моралним врлинама, клуб који слави Че Гевару и комунизам, мрзи фашизам и расизам, то је клуб који штрајкује када и његови сиромашни навијачи. А када богати газда побегне са парама ти исти навијачи се одуже скупљајући прилоге за екипу.

Легенда каже да је близу Магерита - старо име Мадрида - била долина у власништву арапског великана по имену Кас. Када су хришћани освојили село Кас је морао да побегне, али име је остало - Валле дел Кас (Касова долина). Еволуцијом језика име је промењено у Валлецас, а некада радничко село прогутао је раст шпанске престонице. Али, тамо и даље живе валлецаноси, не мадриленоси. Свој крај често називају независном републиком Ваљекас. Посве другачији свет.

Левичари, анархисти, комунисти. На њиховим утакмица слике Че Геваре редован су гост. Они певају "ко не скаче фашиста је" или "воли Рајо, мрзи расизам". Они навијају за Рајо Ваљекано. Не сањају о титулама.
"Овај клуб има душу. Ови навијачи су другачији. Хиљаде грла нас увек носе као ветар. И никад не стају. Има нешто у овом месту. И победили ми или изгубили - сви ће уживати", рекао је бивши тренер Хозе Рамон Сандовал пред окршај са Реалом 26. фебруара 2012, првом против Краљевског клуба на Ваљекасу после 10 година таворења по нижим лигама.

Деценија у сенци не представља ништа трагично за навијаче Раја. То није велики клуб. Никада није ни био, вероватно никада и неће. Рајо не може да се мери са Реалом, па ни са Атлетиком. Штавише, сада већ давне 1948. договорено је - и потписано - да Рајо постане Атлетикова филијала. Споразум је трајао годину дана. Онда је у Мадрид дошла славна Ривер Плата. Играла је са Атлетиком, али се скромни народ Ваљекаса понудио и гостима из Аргентине дао стадион на којем би могли да тренирају. Неколико дана касније из Буенос Ајреса је стигао пакет Риверових дресова. Били су намењени деци, али је великодушни гест Аргентинаца навео управу клуба да "ударе" ону црвену црту преко груди.

На Ваљекасу поштују врлине. Материјализам је тамо страна реч. Слободни дух радничке класе тамо је идеологија чак и када је на челу клуба озлоглађени Руиз Матеос, осведочени преварант и члан елитистичког католичког покрета Опус Деи, који је Рајо оставио у финансијској дубиози. Када је пребогати Матеос избегавао да плаћа играче - и тако по скоро годину дана - навијачи су прискакали у помоћ и новчано помагали играче. Ти исти играчи одвајали су од уста и плаћали стручни штаб?!

Када је породица Матеос отишла, отишла је и Тереза Риверо, једина председница фудбалског клуба у земљи, позната по томе што је спавала у ложи или кишобраном нападала судије. Рајо се поново вратио народу. Марта 2012. године, када се Шпанија сусрела са финансијском кризом, то се потврдило и у пракси. Цела земља је штрајковала. Са њом и Рајо Ваљекано. Истина, био је уторак, није било утакмица, али нико у клубу тада није дошао на посао како би се солидарисао са комшијама из редова навијача.

Сада је Рајо још једном показао своје људско лице - Кармен Мартинез Ајусо остала је без стана пошто јој је син оставио дуг од 70.000 евра. Само једна у низу трагичних прича рекло би се. Током 2012. процењује се да је у Шпанији сваког дана на улици остајало 200 људи. У 2013. одузето је 67.000 станова. У исто време 3.400.000 стамбених јединица зврји празно.
"Цео живот сам радила, устајала у шест ујутру да бих радила као робиња и одједном дођу и узму ти све", жалила се 85-годишња Ајусо, која је радни век провела као чистачица.

Њен стан је процењен на 160.000 евра, а избачена је због синовљевог кредита од 40.000 (са каматом долазимо до оних 70.000). Ајусо је иначе неписмена. Није ни знала за кредит. Син се развео, остао без посла... Супруг јој је одавно преминуо. Изгледало је као безизлазна ситуација.

Међутим, њену причу од осталих раздваја то што живи у Ваљекасу. Тамо где станује Рајо Ваљекано.
"Нећемо само да седимо и не радимо ништа. Помоћи ћемо. Не само ја, него цео стручни штаб, играчи. Па она је наша! Наћи ћемо јој место где ће моћи да живи са достојанством. Да се не осећа напуштеном", речи су тренера Пака Хемеза.

Ајусо хода на штакама. Није сваке друге недеље на трибинама и од њених улазница не живи клуб. Али Рајо брине о својој заједници. Обећао је - до краја живота Ваљеканоси ће старици плаћати кирију.

Није то огроман издатак. Уосталом, ове сезоне Рајо располаже са "целих" седам милиона евра. Реалов буџет је 580.000.000.
"Мали у спортским оквирима, велики у моралним врлинама. Живео дух радничке класе", писало је на једном од ранијих транспарената Буканероса, тврдог језгра навијача Раја.

После пораза од Реала у мечу са почетка текста на трибинама је осванула једна друга парола.
"Резултат није битан, овде смо због тебе".

И Рајо Ваљекано је ту због њих.