Видео: ''Устанак малих'' у квалификацијама за ЕП!

Дебакл репрезентације Србије ипак није главни утисак претходне квалификационе рунде већ велики успеси „малих“ који су показали како се носи дрес са државним грбом.

Фудбал 17.11.2014 | 23:30

Можда Платинијев систем проширења листе учесника ЕП у Француској и није био тако лоша идеја. Квалификације су добиле потпуно другу димензију, просечни су добили наду, а великани кредит за киксеве. Свеукупно, утакмице су добиле на значају, сваки бод је битнији него раније.

После четвртог кола квалификација за Европско првенство у Француској, само три од 53 репрезентације које учествују у такмичењу нису освојиле ни бод. Дебитант Гибралтар, затим Андора и Азербејџан који је имао тежак распоред, али сигурно ће се до краја квалификационе трке мрднути са мртве тачке.

Претходни викенд је прошао у знаку правог малог устанка „лилипутанских“ репрезентација. Фарска Острва су победила у Грчкој, Лихтенштајн у Молдавији, Малта је освојила бод у Бугарској док је и највећи аустајдер Сан Марино успео да избори реми после 61 узастопног пораза!

Признаћете, то су резултати респектабилни када би их наша репезентација остварила. Естонија против које је Сан Марино освојио бод је пре четири године Србији очитала лекцију усред Београда. Победа Фарана у Грчкој такође је озбиљан резултат. Видећемо како ће наши сутра проћи на том истом гостовању у пријатељској утакмици. Малта је узела бод у Бугарској, што је резултат еквивалентан могућностима наших Орлова, а нисмо сигурни да би наши тако лако славили и у Молдавији.

Највећу сензацију је направио Сан Марино. Против Естоније су први пут непоражени напустили терен после 13 година у којима су доживели 61 узастопни пораз. Јунак утакмице је био голман Алдо Симонћини са неколико сјајних одбрана. Управо је Симонћини човек који је оличење спортског духа, храбрости и одважности. Годинама је био глинени голуб којег је решетао ко је стигао. Али сви ти дебакли му нису сломили вољу да једног дана уради нешто велико за своју државу која броји тек нешто више од 30.000 становника.

Последњи пут када је Сан Марино победио, било је то у априлу 2001. године када су савладали Лихтенштајн са 1:0. Актуелни селектор Пјеранђело Манцароли је играо у том мечу.
„Ово је награда за сав труд који смо уложили у последње време. Иако смо аматери, дајемо све од себе и било је поштено да нам се то негде врати“, рекао је пресрећни Манцароли.

Мацароли је уочи ових квалификација заменио Ђампаола Мацу који је 15 година провео на кормилу националног тима, а у игри за његовог наследника је био и наш стручњак Миодраг Јешић.

Успех против Естоније, играчи Сан Марина су посветили некадашњем саиграчу Федерику Крешентинију који је преминуо пре неколико година.
„Сећам се победе против Лихтенштајна, али мислим да је овај бод још већи успех. Ово смо чекали 14 година. Тешко је објаснити колико пута нам је сличан резултат измицао за длаку и колико разочарања и туге је било у нашој свлачионици. Овај успех просвећујемо нашем преминулом другу Федерику Крешентинију који би сигурно био поносан на нас да је ово доживео“, поручио је 38-годишњи капитен Анди Селва, заштитини знак ове репрезентације и један од двојице репрезентативца који може да се похвали пристојним искуством играња фудбала с обзиром да је био члан Вероне и још неких италијанских нижелигаша.

Остатак екипе чине аматери. Конобари, електирчари, радници из продавница, студенти... Зато су неки од репрезентативаца Сан Марина морали прошлог месеца да траже слободне дане на послу јер су имали обавезе на Вемблију где их је 80.000 љубитеља фудбала испратило громогласним аплаузима.

Занимљиво је да Сан Марино држи и један позитиван рекорд у историји фудбала. Тачније у историји квалификација за светска првенства. Њихов нападач, Давиде Гаутијери је 7. новембра 1993. године затресао мрежу Енглеске у осмом секунду меча, што је рекорд који је актуелан и данас.

Играчи Сан Марина су атракција европског репрезентативног фудбала, момци који су завршавали утакмице и са двоцифреним бројем примљених погодака, али никада нису дочекали да буду извиждани или да им неко замери на залагању. Они дрес са државним грбом носе поносно и храбро. И имају исто бодова као Србија.

Док је Србија у петак увече мучила своје навијаче који су морали да гледају нешто што је негледљиво, Грцима је било још горе. Европски првак од пре десет година је на свом терену поражен од Фарских Острва. Рибари из Северног мора су прославили тријумф као да су освојили Мундијал.

Они су ту и тамо умели да узму три бода, али против равних себи попут Лихтенштајна, Малте или Сан Марина. Победа у Грчкој је највећи успех у историји њиховог фудбала. С обзиром да им је селектор Ларс Олсен, капитен чудесне данске генерације из 1992, за њега су чуда нешто на шта је навикао. Треба поменути и да су на првом званичном мечу пре 24 године направили сензацију када су победили Аустрију и сменили противничког селектора Хикерсбегера. Два најтежа пораза у историји им је нанела Југославија. Било је 8:1 и 7:0 за нас. Занимљиво, данас Фарани имају два бода више од Србије у квалификацијама.

Част „лилипутанаца“ је одбранио и Лихтенштајн. Екипа из малене кнежевине смештене између Швајцарске и Аустрије евроголом Франца Бургмајера победила Молдавији. Синоним за фудбал у Лихтенштајну је дуго година био капитен Марио Фрик који је направио пристојну каријеру у швајцарским и италијанским клубовима. Лихтенштајн је иначе и једина репрезентација у историји која је у такмичарским мечевима поражена од Сан Марина. Од 1996. године када су почели да се званично такмиче имали су неколико блескова као што су били тријумфи над Литванијом, Исландом, Летонијом, Азербејџаном, ремији против Босне и Херцеговине, Финске, Мађарске... Дефинитивно највећи успех им је бод против Португалије 2004. године 2:2. Губили су два гола разлике од Роналда, Паулете, Дека, Карваља и другова, али су успели да направе подвиг и остану непоражени. На победу у званичном мечу чекали су три године, играју тврдо и дефанзивно, тешко их је декласирати. Проблем им је реализација, а у актуелним квалификацијама су успели да играју нерешно и против Црне Горе. Имају три бода више од Србије.

И на крају, ту је и Малта која је јуче освојила први бод у актуелним квалификацијама. Екипа коју углавном чине аматери из домаћег првенства, постаје све тврђи орах за фаворите из године у годину. До сада су умели да откину бод и много јачим екипа од себе попут Хрватске, Турксе, Аустрије, Чешке... Пре месец дана су на свом терену поражени минималцем од Италије, иако су већи део меча играли са играчем мање. Синоћ су то у Бугарској наплатили.

„Лилипутанци“ су дочекали својих пет минута и показали фудбалској Европи да су их порази и неуспеси само ојачали, а никако сломили. Од њих нећете научити како се игра фудбал, али су зато пример како се са поносом носи дрес са гржавним грбом. Како се бори за своју земљу и не траже изговори у терену, навијачима, медијима...