Вакцине у РС безбједне

Слободан Станић, директор Института за заштиту здравља РС, нагласио је у интервјуу за "Независне новине" да је сваки сегмент у процесу вакцинације у РС под строгом контролом и да родитељи могу бити апсолутно мирни када су у питању вакцине.

Република Српска 17.11.2014 | 11:00

"Ми смо у мају прошле године увели петовалентну умјесто тровалентне вакцине, због тога што су петовалентне боље у смислу што има мање убода и мање локалних реакција, мислим на црвенило, температуру и слично. У овој години смо се морали вратити на тровалентну из једног и јединог разлога, а то је недостатак петовалентне вакцине на свјетском тржишту", истакао је Станић.

Он је поручио родитељима да нема потребе да воде дјецу на вакцинацију у иностранство и да се излажу трошку, јер је вакцинација у домовима здравља и у вакциналним центрима у РС потпуно безбједна.

НН: Шта све подразумијева контрола вакцина у Институту?

СТАНИЋ: Све се строго контролише, од саме производње вакцина, па се у РС  набављају само вакцине од произвођача који имају одобрење Свјетске здравствене организације, до контроле при увозу, гдје Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ контролише сваку серију која се увезе и о томе издаје сертификат, преко складиштења и њихове дистрибуције у здравствене установе, за шта смо задужни ми, односно Институт, и која се проводи у строго контролисаном хладном ланцу. Ту је и примјена вакцина у здравственим установама.

НН: Због чега је дошло до увођења петовалентних па након кратког времена враћања на тровалентне вакцине?

СТАНИЋ: У РС је до маја прошле године кориштена тровалентна вакцина, и тада смо одлучили да уведемо петовалентну вакцину против дифтерије, тетануса, пертусиса, полиомијелитиса и инфекција Хемофилуса инфлуенце. Предност ове вакцине је првенствено у комфорнијој примјени, односно имамо мањи број убода, јер се све наведене дају једним убодом, док код тровалентне имамо два убода и трећу вакцину која се даје орално, укапавањем у уста. Поред начина апликација ту је и мањи број очекиваних нежељених реакција као што су локални бол, црвенило, оток на мјесту убода, те повишена температура.

НН: Ако је петовалентна боља због тога што сте навели, зашто смо се вратили на тровалентну?

СТАНИЋ: На стари начин вакцинације смо се вратили искључиво и опет наглашавам само због несташице ове вакцине на свјетском тржишту. Од септембра ове године у РС су у програм вакцинације враћене појединачне вакцине против полиомијелитиса (орална - капи), вакцина против Хемофилуса инфлуенце, те тровалентна вакцина против дифтерије, тетануса и пертусиса. Неће бити несташице, имамо довољне количине вакцина за наредних годину дана.

НН: Да ли то значи да ће петовалентна вакцина бити опет уведена ако се, на примјер, сљедеће године појави на тржишту?

СТАНИЋ: Ми ћемо сада с тим бити веома опрезни. Засад ћемо остати на тровалентној, која је годинама кориштена у програму имунизације у нашој земљи. Том вакцином смо и ја, Ви и моја дјеца вакцинисани и доказала се као изузетно ефикасна. Као њена предност показало се да компонента против дифтерије изазива дуготрајнији имунитет него иста компонента у петовалентној вакцини.

НН: Све те промјене су изазвале праву панику код родитеља, због чега се велики број њих одлучио да дјецу вакцинише у приватним амбулантама?

СТАНИЋ: Код вакцинисања у приватним амбулантама и у иностранству немамо адекватну контролу над свим сегментима у процесу вакцинације као ни адекватне податке о вакцинисаности популације у Републици Српској.

НН: Да ли је оправдан страх родитеља од нежељених реакција?

СТАНИЋ: Учесталост нежељених реакција након вакцинације зависи од врсте вакцине. Разликујемо очекиване реакције и нежељене реакције. Неке вакцине су редовно праћене очекиваним реакцијама, као што је промјена на кожи послије вакцинације против туберкулозе, а иза ње остаје трајни ожиљак. Насупрот томе постоје нежељене реакције које су најчешће благе, рецимо повишена температура,  и јављају се релативно често и тада се треба ослонити на упутства љекара. Озбиљне нежељене реакције након вакцинације су изузетно ријетке, мање од једне на милион датих вакцина.

НН: Да ли постоје докази да вакцине могу изазвати тешке посљедице?

СТАНИЋ: Ваља имати у виду да је ријетко могуће у конкретном случају утврдити да је нека по живот опасна реакција баш посљедица вакцинације, јер се таква стања јављају и независно од давања вакцина. До пуне истине да ли је нека вакцина повезана с одређеном појавом може се доћи само на популационом нивоу, мјерењем ризика међу милионима вакцинисаних и невакцинисаних лица.

НН: Шта све избјегавање вакцинације може да изазове?

СТАНИЋ: Посљедице избјегавања вакцинације су двојаке. На појединачном плану, невакцинисана особа је под ризиком оболијевања чак и у потпуно вакцинисаном окружењу уколико у такву средину доспије извор заразе или уколико она сама путује у земље гдје има невакцинисаних особа. На групном плану, ако има доста невакцинисаних, односно ми стручњаци кажемо ако је низак колективни имунитет, односно проценат заштићених, јављају се епидемије. Оне превасходно погађају невакцинисане, али се деси да инфекцији подлегне и понеко вакцинисан, било зато што је од вакцинације протекло пуно времена, било што је таква особа имала несрећу да се баш код ње послије вакцинације не развије довољан ниво антитијела јер нису све вакцине 100 одсто ефикасне.

НН: Да ли се епидемија морбила која се недавно појавила може повезати са вакцинацијом?

СТАНИЋ: Када су у питању мале богиње  или морбили, болесник у осјетљивој средини у просјеку зарази 12 до 18 особа, па је за спречавање епидемија малих богиња потребан колективни имунитет, односно да око 94 до 95 одсто популације буде вакцинисано. За остале вакцинабилне болести потребно је да око 90 одсто популације буде вакцинисано. На примјер, обухват за МРП вакцину у 2013. у РС је био 89 одсто. Невакцинисана дјеца имају 35 пута већу вјероватноћу да оболе од малих богиња у односу на њихове вакцинисане вршњаке. Када се јави епидемија међу невакцинисаном популацијом, расте ризик од оболијевања и једног броја вакцинисаних грађана.

Извор: НЕЗАВИСНЕ