Цијена нафте знатно пала у свијету, у Србији тек за понеки динар

Цене горива у Србији ниже су тек за неколико динара, иако је нафта на светском тржишту појефтинила од јула скоро за трећину, што нафташи објашњавају нестабилношћу курса динара, повећањем државних захватања и падом потрошње нафтних деривата у Србији, и најављују од 1. јануара и нова поскупљења.

Цене нафтних деривата у Србији од јула, када је почела да пада цена нафте на светском тржишту, опале су у просеку за два динара, изјавио је Тањугу секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић и навео да би то појефтињење горива на пумпама било много веће да није истовремено дошло до пада вредности динара у односу на долар и евро.

Из УНКС-а најављују раст цена деривата од 1. јануара 2015. године због планираног повећања акцизе на гасна уља (евродизел, гасно уље 0,1 гасно уље екстра лако ЕЛ) са 46 на 50 динара за литар и на течни нафтни гас са 35 на 40 динара за килограм.

Објашњавајући зашто је до сада изостало веће смањњене цене горива, Мићовић каже да се нафта и деривати нафте, када их купују домаћи прометници, обрачунава у доларима, а на бензинским станицама их продају у динарима. Тако је поред цене сирове нафте и котација бензина и дизела на медународном тржишту веома важно и кретање курса динара у односу на стране валуте, поготово на долар, указао је он.

Када пада вредност динара нафташима, како је навео, треба више динара да у страним валутама купе исту количину нафте или нафтних деривата на међународном тржишту.

Држава је, уз то, од 15. октобра увела нови намет, таксу за обавезне резерве горива, која се на сваки продати литар горива наплаћује 2,6 динара плус ПДВ, што утиче на цену деривата, рекао је Мићовић. Када се уз то и остале обавезе, урачуна и акциза, држава, прецизирао је, од цене нафтног деривата од 150 динара узима око 76 динара по литру.

Он је навео да је у истом периоду када је вредност долара у односу на динар расла (од 24. јуна до 12. новембра, за 11,7 динара) и када је држава увела накнаду за формирање обавезних резерви, цена нафте је падала, тако да се ови негативни утицаји нису одразили на крајњу цену горива.

Мићовић је навео и да су у том периоду велепродајне цене горива ниже за четири до девет динара за литар у зависности од деривата и колицине која се купује.

Свако од прометника у Србији би радо искористио могућност да нижом ценом горива повећа промет јер се зарада постиже обимом промета, а не високим ценама горива које нико не купује, казао је Мићовић и подсетио да је новембар почео смањењем просечне малопродајне цене горива у Србији за око динар.

За последњих око пола године цена барела нафте пале су са 104 долара на 76,95 долара, колико данас износи америчка "лака" нафта (WТИ) за испоруку у децембру на меркантилној берзи у Њујорку. Барел северноморске нафте типа "брент" за децембарску испоруку на тржишту у Лондону кошта 79,86 долара.

Цене нафтних деривата у Србији од почетка либерализаиције тржишта нафтних деривата 2011. године се разликује од пумпе до пумпе и сада, на пример, евродизел кошта између 154 и 160 динара по литру, док евробензин износи од 148 до 160 динара по литру.

Стручњаци за нафту прецизирају и да је у истом периоду у коме је цена сирове нафте снижавана, курс долара повећан 11 одсто, што је у знацајној мери умањило могућност да снижење цена деривата на домацем тржишту буде значајније.

У цени горива дажбине учествују са око 50 одсто, а додатно је оптерећење за цену деривата и нова накнада за формирање обавезних резерви, наводе аналитичари и додају да се уз најављено повећање акцизе за дизел и бензин од 2015, може очекивати да гориво у Србији буде меду најскупљим у региону, првенствено због највећих захватања државе у цени деривата.

Заменик председника Удружења приватних бензинских станица Борисав Татић изјавио је Тањугу да би цене горива на пумпама биле ниже да су ниже велепродајне цене деривата.

Када је реч о ценама ТНГ-а, он је рекао да су те цене повећане на око 88 динара, због повећања тражње у зимском периоду, које је уобичајено за ово доба године, као и да очекује да ће та цена сада стагнирати, а да ће на пролеће пасти на око 75 динара.

У компанији Лукоил Србија раније су навели да су у последња 3,5 месеца снизили цене деривата пет пута, а снижење је сваки пут било за по динар по литру.

У НИС-у истичу да је та компанија у последња три месеца четири пута снизила малопродајне цене бензина БМБ 95 и дизела, док је цена ТНГ-а снижавана чак 11 пута.

За пољопривреднике је такоде примењено специјално снижење гасног уља 0.1 у току целе пољопривредне сезоне,а НИС ће се и даље трудити да очува конкурентне цене својих производа, као и да оне не буду изнад просецних у региону, речено је Тањугу у тој компанији.

У НИС-у истичу да је Србија део светског тржишта и да на цену горива утиче цена сирове нафте на светском тржишту, али да на формирање цене горива утичу још два спољна фактора - акцизе и курс динара, на које компанија нема утицаја.

НИС може да утиче на формирање цена горива и то чини кроз повећање ефикасности у свом пословању, а осим тога, компанија примењује флексибилну политику образовања цена моторног горива на својим бензинским станицама, због Чега својим клијентима нуди избалансиране цене, у складу са тржишним тенденцијама.

У УНКС-у сматрају да ће повећање акциза, које ће од 1. јануара довести до поскупљења горива, утицати на смањење потрошње горива, а самим тим и на буџетски прилив.

Србију чека и још неколико обавеза као што је намешавање био горива, два пута годишња обавеза спроводења широког мониторинга квалитета горива, обавеза уводења оперативних резерви, што ће додатно оптеретити цену горива.

УНКС зато предлаже да се планирани раст акциза одложи док се не уведу све обавезе које проистичу из директива Европске уније везаних за енергетику, јер ће већ оне изазвати озбиљан скок цена горива.