Незапослени досељеници без права на социјалу

Немачка може ускратити социјална давања незапосленим досељеницима из других чланица Европске уније. То произлази из одлуке Европског суда по тужби једне Румунке која је у Немачкој затражила помоћ за незапослене.

Свијет 12.11.2014 | 16:11

Ретко је неки поступак пред Европским судом у Луксембургу подигао толико прашине као случај „Дано“. Тужба незапослене младе Румунке која тражи остварење права на социјалну помоћ у Немачкој постала је симбол спора око могућих злоупотреба социјалних давања у богатијим чланицама Европске уније од стране грађана сиромашнијих чланица.

Случај Елизабете Дано и њеног сина Флорина добар је пример управо за то: она од 2010. године живи код своје сестре у Лајпцигу и није радила ни у Румунији, нити у Немачкој. Немачке социјалне службе су јој све време исплаћивале дечији доплатак и привремено предујам за алиментацију.

Елизабета Дано је потом затражила државну помоћ за незапослене, у Немачкој познату под називом „Харц 4“ (Хартз ИВ). Без успеха. Зато је поднела тужбу пред судом у Лајпцигу, који је по том питању затражио мишљење Суда у Луксембургу.Одлука Европског суда од 11. новембра је јасна: европски прописи допуштају државама-чланицама да под одређеним условима ускрате социјална давања незапосленим досељеницима. Приликом боравка од три месеца до пет година, као што је то у случају Дано, незапослене особе требало би да располажу с довољно сопствених средстава за живот јер земља у којој бораве може да им ускрати давања ако су дошле само зато да би добијале социјалну помоћ. Али европске судије додале су да се сваки појединачни случај мора преиспитати.

Пресуда не сме да служи томе да се досељеницима паушално ускрате социјална давања. Позадина тог случаја јесу сукоби интереса и питања правног тумачења између Европске комисије и земаља-чланица, у овом случају Немачке. Тај проблем постао је горући након што је почетком године ступила на снагу неограничена слобода кретања за грађане Румуније и Бугарске.

Европска комисија је у случају Дано заузела гледиште да Немачка мора да олакша приступ социјалним давањима. То је наишло на критике многих немачких политичара, нарочито из баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ). У фебруару ове године немачка влада формирала је радну групу која је требало да разради правила за спречавање злоупотреба социјалног система. Предмет расправе је и питање како би се појединим досељеницима могло ускратити и право на дечији доплатак. Сада је Европски суд немачким политичарима дао темеље за даљу расправу о том проблему.

„Срећан сам, то је добра пресуда“, каже Томас Ман, посланик немачких демохришћана у Европском парламенту. Према његовом мишљењу, Суд је послао јасан сигнал. За њега је, како каже, посебно важно то што сада постоје аргументи против популиста из странке Алтернатива за Немачку. „Они више не могу да шире своју јефтину пропаганду да у Европи не постоје правила и да нема заштите од злоупотребе социјалних система“, објашњава Ман.И његова колегиница из Социјалдемократске странке Немачке (СПД) Јута Штајнрук поздравља ту судску одлуку:

„Суд потврђује уобичајену немачку правну праксу и пре свега ствара правну сигурност за општине.“ До сада су немачки судови у сличним случајевима доносили различите пресуде. Рецимо, судови у савезној држави Северна Рајна Вестфалија су појединим тужитељима дали за право, па су општине морале да исплаћују помоћ.

Но Јута Штајнрук је нагласила да рупе у социјалном законодавству додуше морају да се затворе, али да се не сме спречавати досељавање јер је оно за Немачку, сматра она, „велики добитак“. Она такође упозорава да се не сме створити друштво са две или три класе када се ради о социјалним давањима и да тај баланс мора да успостави – политика.