Заховић о Марибору: Радимо лагано и не журимо нигдје

Заиста смо много уложили, и те године самопрекорног рада нам се враћају на најбољи начин. Екипу смо градили мудро и стрпљиво, каже први човек ФК Марибор.

Марибор већ годинама станује у Европи. Истина, мења адресе, па је ове године у улици Лига шампиона број 1, прошле године се сместио у Лигу Европе број 2, али је увек у фудбалском излогу.

Мала земља, мали град, мало пара, а велики резултати. Како то? - питамо Златка Заховића, „алфу и омегу“ клуба из Марибора, некадашњег првотимца Партизана и аса Порта.

- Тешко је то објаснити речима, али је основно што нигде нисмо журили, ишли смо корак по корак. Тако смо постали стандардни у Лиги Европе, ево сада други пут играмо у Лиги шампиона. И наставићемо истим путем и, што је најважније, потрајаће то, потрајаће...

Оптимизам пржи као сунце у августу, а опет, нема еуфорије, Златко говори разложно и мирно...

- Заиста смо много уложили, и те године самопрекорног рада нам се враћају на најбољи начин. Имамо сјајан стручан рад и апсолутно верујемо у струку, одличну организацију, екипу смо градили мудро и стрпљиво.

Поверење је, зацело, сегмент који чува и играче и тренере.

- Тактичка култура обогаћена са физичком спремом, без које не може ни да се закорачи у Европу, наш је рецепт за успех. Зато и кажем, потрајаће ово фудбалско „лудило“ јер ми верујемо у оно што радимо, верујемо једни другима, тако се и понашамо. Дакле, не постоји ниједан разлог да Марибор и идуће године не игра на европским теренима.

Дарко Миланич, тренер који је у успехе Мароборчана уткао доста своје енергије и знања, отишао је на Острво, у Лидс, али Заховић је то схватио као плус а не као минус.

- Без континуитета нема успеха, поготово када је струка у питању. Али, и континуитет без резултата тешко може да опстане - објашњава Заховић. - Јер, ако две године добро радиш и имаш пројектоване резултате, а трећа сезона буде мало слабија, у реду је, није проблем. Међутим, ако резултати не прате замисли, идеје, резултате пре свега, онда мора да дође до промена. Једноставно, то је фудбалски резон, фудбалска истина.

Миланич је отишао, а на клупу је сео његов помоћник, широм фудбалском аудиторијуму непознат, Анте Шимунђа.

- То је та прича о континуитету и, за сада, све иде по плану.
Приче о буџету често тресу Србију, а спортски директор Марибора на ту тему прича из сасвим другог угла.

- Прошле сезоне наш буџет је износио око 10 милиона евра, ове видећемо тачно када се подвуче црта. Можда изгледа чудно када то кажем, али објаснићу. Наиме, Марибор годишње има загарантовано само два милиона евра, а буџет је растегљив јер зависи од продаје играча, играња у Лиги шампиона или Лиги Европе. Значи, ми се простиремо колики нам је губер, а трудимо се да својим знањем, радом и резултатима направимо толико новца да клуб може да нормално функционише.

И куповина и продаја играча су специфични када је Марибор у питању.

- Ми купујемо проблем и од њега правимо решење - први пут се чуо смех са оне стране жице. - Код нас у Словенији има доста играча који у својим клубовима нису добили шансу, па су незадовољни, а ми пратећи их прво проценимо да имају штофа. Како немамо новца за велике инвестиције, ми те и такве доведемо, објаснимо им ко смо, шта смо и какав је ред, а онда им покажемо и да имамо поверења у њих и њихов квалитет. И како год да то можда и нереално звучи на први поглед, углавном смо погађали у мету и добијали играче који су постали део нашег система и наша узданица.

У европској елити Марибор има само један пораз, од Челсија у Лондону, и три ремија, али у Словенији Домжале су побегле девет бодова, мада имају и утакмицу више.

- Домжале имају младу екипу која много трчи, изгара и заслужено је лидер. Нама Лига шампиона „поједе“ много енергије, тешко је играти на два фронта, али само да издржимо до децембра и биће све у реду, не сумњам у то - закључио је ову причу Златко Заховић.

Ивер не пада далеко од кладе, па је тако Златков син Лука упловио у фудбалске воде. Заховић јуниор има 18 година и први је стрелац словеначке лиге. Постигао је на 13 утакмица осам од 22 гола Марибора.

- Свако има свој пут, па и Лука. Нема посебан третман, сам се изборио за своје место под сунцем, а ја о њему никада не разговарам са тренерима. Време ради за њега, а он је најсрећнији када затресе мрежу. Срце му је уз Марибор и Партизан.

Када питамо Заховића да ли путује по Европи и истражује, одговара у даху.

- Не, мој свет су канцеларија и терени. Волим Партизан, то су успомене које не бледе, па понекад дођем у Београд и одгледам утакмицу. Тркнем и до Мадрида јер навијам за Реал. Нема се много времена за предах.