Када година изда ...

Милорад Додик није успио да спаси свој воћњак од пропадања, а хтио би и даље да води Републику Српску.

Република Српска 04.11.2014 | 18:40

Милионски губици његовог воћњака у 2014. години ваљда су најбољи доказ Додикове неспособности и незнања његове власти.

Када фирма "Фруит ецо", упркос силним инвестирањима државе у њу, није успјела да забиљежи бар позитивну нулу у пословању, онда је јасно да ће РС доживјети потпуни привредни, финансијски и сваки други колапс, јер се у њу већ одавно ништа не улаже, али се и даље из ње максимално извлачи.

Кренимо редом.

„Фруит ецо“ д.о.о. Градишка, фирма која је у власништву Игора Додика, сина Милорада Додика и његовог зета Мирка Добрића, налази се у великим проблемима. Људски фактор и аматеризам Додика и Добрића довела је ову фирму готово до слома и велико је питање да ли ће се ово предузеће извући из тешке финансијске ситуације. Што имплицира да неће моћи вратити 4,5 милиона марака кредита (три милиона подигнута код иРБ-а и 1,5 милиона од некадашње Балкан инвестмент банке).

 „Фруит ецо“ посједује 100 хектара воћњака, а због небриге и нестручности, биљна болест „Вентуриа инеqуалис“ (чађава краставост јабуке) захватила је око 290.000 стабала на посједима ове фирме у Горњим Подградцима. (Здраве јабуке још имају само на званичном сајту фирме.) Ко год је прошао ове године поред ограђеног воћњака (а потписник ових редова редовно је обилазио то имање) могао је да види испуцале плодове на стаблима, што се „искусним“ воћарима није смјело десити. Иако је година била изузетно кишна и са обиљем влаге, има воћара из општине Градишка који су сачували род и имали добар квалитет упркос свим потешкоћама.

Оно што највише боде очи јесте да, упркос силиним улагањима јабуке, у највећем дијелу Додиковог воћњака, стабла нису заштићене противградном мрежом, а у цјелости није постављен ни систем за наводњавање.То само показује да су Додик и Добрић аматери у овом послу и да се њиме баве, због политичких веза, а не због знања и опредијељености.Додик и Добрић двојица су у низу класичних „домаћих бизнисмена“, који су то пиостали само захваљујући одличним политичким везама и ничему другом.Основни мото разноразних „воћара“ Додика, Добрића, Вукелића, Рогуљића, Војновића, Гиговића  и осталих, био је подићи што више хектара са стаблима, без противградних мрежа и система за наводњавање.

Када им природа није ишла на руку, доживјели су дебакл и пропаст.Здушну подршку вајним воћарима пружила Влада РС и ресорно министарство, који су издвојили више од седам милиона КМ у посљедњих неколико година само на подизање засада.Инвестиције су подстицане са 40 % од укупне вриједности, а кад би Главна служба за ревизију Јавног сектора мало чепркала по тим подстицајима видјело би се да су у много случајева прекорачивани лимити за подстицаје.

И поред свих тих улагања, воћарство у Републици Српској налази се на ивици провалије, а на почетку колоне која ће да се стропошта наглавачке, је управо Додиков „Фруит ецо“.

Новопечени воћари -бизнисмени као да су пали с Марса, па нису видјели галопирајуће климатске промјене. Већ четири године су у минусу, али упорни као мазге не мијењају систем пословања. А и зашто би, када имају Владу РС и Министарство пољопривреде, који помажу кредитима, управо те фирме. Које сада те кредите не могу да врате и тиме гурају у амбис, не само себе, већ и мање воћаре.

И финансије РС.Занимљиво ће бити видјети како ће се сад поставити институције и да ли ће неко помоћи „Фруит ецу“. Уколико СНСД остане на власти, без сумње хоће. Али, велико је питање шта ће Додик на власти, када је исказао потпуну неспособност, јер није могао солвентним направити један воћњак, а прича о успјесима РС. Коју је, узгред, свалио у већу провалију од трулих јабука.

Додик и Добрић су кредитом бивше Балкан инвестмент банке (милион и по марака), купили саднице за подизање засада на 100 хектара земље, а ИРБ РС им је додијелио три милиона КМ кредита, за изградњу хладњаче капацитета 2.000 тона.Од тих 100 хектара, већи дио припадао је бившим градишким Плантажама воћа.„Фруит ецо“ је ове године, очекивао род од око 4.000 тона јабуке, сорти Црвени и Златни делишес, Јонаголд, Грени Смит и Гала.Ако се зна да је просјечна цијена јабука 0.50 КМ, долази се до податка да им је губитак 2.000.000 КМ.

Овогодишњи род није ни за чување у хладњачама, па су се окренули прављењу сокова у задрузи „Златне капи Поткозарја“ из Горњих Подградаца, у којој праве дволитарске сокове у тетрапак паковању.Ова задруга је требала да спаси воћаре од пропадања, јер је планирано да откупљује плодове за прераду од домаћих воћара. Али не лези враже. Задруга од 2011. година константно вара домаће воћаре из региона Поткозарја, јер на плаћање чекају и више од годину дана, тако да им ове године скоро нико није предао воће.Иначе, на име премије за воће „Фруит ецо“ д.о.о. Градишка добио је 2011. године од Министарства пољопривреде 51.838 КМ.

Годину касније рода је било врло мало, јер је мраз покосио воћаре, а у 2013. години за премију су добили око 100.000 КМ.  

СлободанВасковицБлог