Може ли Чука бити српска Ријека?

"Европа је једини прави параметер. Да видимо где смо и шта смо", каже Игор Матић, капитен тима са Бановог брда и без сваке сумње један од најбољих играча у лиги.

Фудбал 31.10.2014 | 23:15

На голу Боривоје Ристић или Немања Становић, по боковима - не случајно - деца Партизана и Црвене звезда Рајко Брежанчић и Филип Стојковић, штоперски тандем чине искусни легионари Лукас Пијасентин и Уках Угочукву, испред везни ред каквим се ретки у Суперлиги могу подичити – Обенг Реган, Иван Тодоровић и Игор Матић – испред брзоноги Славољуб Срнић и Петар Бојић, у самом шпицу талентовани Никола Стојиљковић или прекаљени Ненад Миросављевић, са клупе шансу чекају млади репрезентативци Станиша Мандић, Андрија Павловић…

Нема сумње, за српске услове Чука има опасан тим!

У 10. колу Суперлиге на својој кожи је то осетио и ОФК Београд, који је на Карабурми доживео дебакл (0:4). Игор Матић је са два гола и асистенцијом дриговао игром Чукаричког.
"Лако је кад цео тим игра добро. Знали смо да ОФК има доста брзих играча и знали смо да морамо да чврсто уђемо у утакмицу. Наметнули смо наш стил игре, први стигли до вођства. Могли смо да будемо и убедљивији", скромно коментарише капитен тима са Бановог брда.

Тима који би, ипак, барем ако је за судити по квалитету у играчком кадру, можда морао да има и више бодова на конту? Тренер Владан Милојевић спада у групу "привилегованих" у Србији. Плате су редовне, екипа покривена на свим позицијама. Стиче се утисак да играчи можда и потценују сопствене могућности?
"Хм… Моје лично мишљење, а то причам и у свлачионици, да смо на основу квалитета и организације клуба заслужили и већи број бодова. И није то до менталитета екипе. Овде су играчи – између осталог – довођени и због тог победничког менталитета. Има ту доста момака из омладинских школа Црвене звезде и Партизана", на глас размишља 33-годишњи плејмејкер и труди се да понуди одговор.
"Имали смо проблема са реализацијом. Стварали смо и по девет или десет шанси, али нисмо давали голове. Међутим, није да не ценимо себе. Само на почетку нам је и срећа окренула леђа. Ето, јуче како смо шутнули лопта је ушла у гол. Али, истина је да смо и сами криви. Губили смо бодове тамо где нисмо смели и заостајали за водећим триом".

Може бити и да је онај дебакл у првом сусрету са Гредигом (0:4) у квалификацијама за Лигу Европе урушио самопоуздање у свлачионици?
"Има и до тога. Остао је горак укус, пореметило нас је све то. Али, знате и сами да смо до Европе стигли тек када је Звезда одустала. Имали смо 15 дана припрема. Па ја сам први на тренинг стигао са плаже. И онда то искључење Лукаса у 25. минуту. И три гола у нашој мрежи у последњих десет минута. У реваншу смо (победа од 2:1, прим.аут) показали да можемо. Било је касно".

Ипак, тај двомеч са Редингом дао је играчима Чуке прилику да "омиришу" Европу. Допало им се оно што су видели. Циљ је да се и следећег лета нађу тамо. Можда и да крену путем Ријеке, која је под патронатом новог власника Габријелеа Волпија постала хит у Хрватској. Динамо је још неприкосновен у првенству, али Ријека игра Лигу Европу. Пре три дана је на Кантриди савладала Фејенорд са 3:1.
"Тамо се доста уложило. Налик Чукаричком, Ријека је сада добро организован клуб, финансијски стабилан. Њени резултат нису случајност. Ми смо сличан пример у Србији. Само, последњих година наши клубови потцењују не нашу лигу, већ сопствени квалитет. Ако хоћеш да победиш мораш да верујеш да ћеш да победиш. Имаш тих 10 европских клубова којима нико не може ништа, али није фраза – јаз између осталих је све мањи", лагано улази Матић у дубљу анализу.
"И Азербејџанси су савладали Дњепар, па Карабаг игра Лигу Европе. Дакле, и они који су фаворити – као што је Фејенорд био у Ријеци – могу да упадну у проблем ако дође до опуштања. Имате и пример Партизана сад. Јесте, Бешикташ је озбиљан клуб, али није толико бољи од црно-белих да победи у Хумској са 4:0. Мораш да верујеш, да уђеш чвршће, да се ‘побијеш’. Код нас клубови живе од продаје играча, па гурну у ватру три клинца од 17 година и сагоре их. Није ни то прави рецепт. Видим да после тог Бешикташа сви причају то је реалност српског фудбала. Па није баш тако. Пре само 20 дана тај исти Партизан је играо егал са Тотенхемом, у појединицим стварима био и бољи".

Матић очигледно верује у боље дане за српски клупски фудбал. Али, за потврду његових речи мораћемо да сачекамо следећу сезони и надамо се да ће се Чукарички - и не само Чукарички - приказати у светлу у каквом је Ријека?
"Боже здравља. Надам се, јер смо на правом путу. А Европа је једини прави параметер. Да видимо где смо, шта смо", каже Матић.