Рајко Васић: Посљедњи савјет СНСД-у

Питали ме, питали, Да ли сам писао или наручио текст на порталу Фронтал.ба, да ли је неко из Есенесдеа наручио и платио, да ли је то повезано са тим што је портал ртвбн у кампањи много позитивних сторија објавио Додикових, али су га коментари шиканирали, да ли је Додик нашао канале да се обрачуна са свим око себе у врху странке, да ли му је једини циљ био да он побиједи, а Жељка и Странка како прођу, односно да не прођу.

Ствари су отишле дубље од теорије завјере.

Текст на фронталу.ба потписан је са Редакција. Јебало Мачку Мајку. Редакција се састала и разматрала. Па задужила Радну Групу да напише Начертаније.

Нарочито фронтал.Ба. који је пријатељски расположен према Републици Српској, Есенесдеу и Додику као жаба према боквици.

Медији су толико убалегани да је и љубичица у говнима постала нормална ствар.

Годинама сва та коМедија с невиђеном количином мржње и деструкције пише о Есенесдеу и Додику.

Текст на гронталу.Ба доима се или нестварним или подвалним.

Иако обилује реалним запажањима која би сваки једнооки бирач видио, и бунован или мамуран, та запажања се доимају похвално баш под дугогодишњом пресијом негатвистичког нихлизма независних и слободних опозиционих коМедија.

Ипак. Савјетничка суштина Редакције фронтала.Ба стаљинистичка је и по Есенесде и Додика, покопна.

Додика се промовише у Сулејмана Величанственог. Својих двадесет синова, које је све он створио, је ли, као што пише Чусмукака, треба поклати и подавити а довести двадесет нових, млађих, међу којима требају да буду и они који су критиковали власт и Есенесде.

Додику се, тако, намеће ореол синоубице и апсолутинкубатора нових страначких подлидера.

Дабоме да не могу све да кажем. Есенесде је Моја Странка. А није странка фронтала.Ба. Јебога.ја.

Али. Турцима у политици, политичкој социологији, политичком организовању, социоколективизму, и у политичкој артикулацији, није јасно да је Велика Политичка Странка велики национални колективитет као што је и Црква или Војска. Само се ради о различитим реквизитима. Молитвама, мецима или гласовима.

И да странка није двадесет Окододиковаца. Као што Црква није двадесет попова. А Војска није двадесет генерала.

Моја изучавања, и практиковања, рата, кажу. Да би се произвео један генерал потребно је да се тридесет батаљона усере у гаће, у случају рата, или добије упалу плућа, у случају мира, да двадесетпет батаљона добије жуљеве на стопалима или шуљеве на дупетима, да двадесет батаљона ишчаши раме, зглоб или лакат. О гробовима не желим.
Да би Лидер могао да подави двадесет својих синова, потребно је да га подржи двадесет хиљада активиста који сваког дана раде у организацији, са људима.

Да ли је то могуће. Дабоме да није могуће.

Велика Политичка Странка се не ревитализује и не реорганизује одзго. То радите кад немате странку. Кад имате Велику Странку, ревитализијете је одздо.
Омогућите јој једино могућу унутарстраначку демократију.

Прво. Слободне, отврене, процедуралне унутарстраначке изборе који ће створити структуру и организацију коју подржава чланство а не Феудалци и Лидери.

Друго. Ослободите процес кандидовања. Организација мора да да кандидата јер ће га једино у том случају организација и подржавати. У сваком другом случају кандидати ће од организација начинити Трговачко Друштво.

Онда ће оних горњиг десет, двадесет, тридесет, остати без инфузије и лрвотока, и отпасти. Јер су то ионако црвљиве јабуке, некурцомрди, феудалци, јањетинаши, шефаши и курцоболи уопште.

Бесплатан савјет. Ствари се поправљају кад идеш узбрдо. Кад кренеш низбрдо, бићеш сретан ако подбациш камен под точак.

Бесплатно искуство. Двадесет хиљада војника, у тридесет батаљона, или шездесет општинских организација, могу да одлуче да се данас не усеру у својим рововима. Па ће двадесет нових младих, горе, да се Осећало Странцем.

То је исто као кад би двадесет хиљда вјерника одлучило да не дође у цркву на молитву. Шта би радило двадесет нових младих попова. Тог јутра у ладним црквама. Јебало попадије. Или себе у гујицу.

Тужно је, ипак, гледати како неки просрали и медији, кобива добронамјерно, савјетују ВПС.

Дајући јој посљедњу шансу.

А Кумровец шути. 2010е, 2012е. 2014е. Е, е.

РајкоВасицБлог