Ђукић: Задругари не увиђају значај оснивања задруга

Свијест задругара у Републици Српској није довољно развијена јер се не увиђа значај и улога оснивања задруга, рекла је данас у Требињу Дрена Ђукић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Република Српска 29.10.2014 | 18:37

Она је указала да је многима непознаница шта је задруга и зашто се оснива, напомињући да се оснивачима сугерише да задруге не оснивају ако немају визије шта ће она да ради и како ће имати користи од ње.

"Свијест код задругара није довољно развијена, јер они не осјећају да је то за њихову корист и на томе још много треба радити", рекла је Ђукићева на савјетовању "Школа задругарства и улога задруга у развоју женског предузетништва и организовање у оквиру агробизниса", које организује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Она је појаснила да је ријеч о пројекту који већ пету годину проводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у сарадњи са Џендер центром, чији је циљ да се укаже на значај оснивања задруге како би произвођачи, између осталог, лакше пласирали своје производе.

Предсједник Задружног савеза Републике Српске Рајко Кулага каже да задругарство није на задовољавајућем нивоу, с обзиром на потребе развоја аграра у Српској, напомињући да око 70 одсто регистрованих земљорадничких задруга уопште не врши пословну активност двије или више година.

"У сарадњи са ресорним министарством покушаћемо да дефинишемо механизме за брисање неактивних задруга из судских регистара и да имовину која преостане ставимо на располагање постојећим задругама или новооснованим које треба подржавати", каже Кулага.

Он је истакао да је задругарство развијеније у Семберији, Посавини, Лијевче пољу, Крајини и Подгрмечу у односу на Херцеговину, додајући да се у посљедње вријеме у овој регији ради на основању нових пољопривредних задруга којима се обезбјеђује подршка у виду новчаних подстицаја.

Као добар примјер једне добро организоване задруге у Херцеговини, Кулага је навео Пчеларску задругу "Жалфија" из Требиња, за коју је рекао да је остварила значајан искорак у задружном сектору на овом подручју.

Секретар у Пчеларској задрузи "Жалфија" Јадранка Кујачић оцијенила је савјетовање врло корисним за проширивање знања из области задругарства и задружне својине.

"Пчеларска задруга 'Жалфија' бави се производњом прихране за пчеле, такозваних погача, прерадом воска, а у оквиру задруге постоји малопродаја и велепродаја", навела је Кујачићева и додала да се "погаче" извозе у Албанију, Италију, Хрватску и друге земље из региона.

Она је навела да је основно питање како помоћи пчеларима у вези са откупом меда и извозом у иностранство, с обзиром да је БиХ добила дозволу за извоз.

Кујачићева је изразила наду да ће на савјетовању од надлежног министарства и Задружног савеза, као главне логистике, добити смјернице како помоћи да се формира једна цијена која је прихватљива и за пчеларе, а и за оне који имају намјеру да увозе тај мед.

Она је навела да је херцеговачки мед надалеко познат по свом квалитету и да су многе земље заинтересоване за откуп, али да је главни проблем откупна цијена која не одговара пчеларима.

Пројекат се проводи у Требињу, Бијељини и Бањалуци, а циљ реализације програма је организационо и кадровско јачање задружног сектора и улога задруга у развоју женског предузетништва и унапређењу
конкурентности пољопривреде и руралног развоја.