Звездина јесен: Само Пижон преживео октобар!

Свима је добро познат термин "Звездино пролеће". Али, шта је с јесени? Годинама уназад црвено-бели гурају некако до октобра, а онда...

Фудбал 29.10.2014 | 18:00

У последњих шест сезона, рачунајући и текућу 2014/15, током којих је Црвена звезда освојила само једну титулу првака Србије, могу се уочити два правила:

а) Црвено-бели готово сигурно киксирају у првом колу;

б) Прва озбиљна криза Звезду хвата у октобру;

Почев од сезоне 2009/10, када је најскромнији тим у историји великог клуба преузео Владимир Петровић Пижон, само су два пута "прекршена" ова неписана правила:

Управо је Пижон у на јесен 2009. успео да одведе Звезду даље од октобра без озбиљне кризе игре, самим тим и резултата и само је Ненад Лалатовић на лето 2014. успео да победи у утакмици 1. кола Суперлиге.

У свим осталим случајевима ставке под а) и б) испоставиле су се као аксиом, закључно са кризом форме и резултата која је захватила Лалатовићев тим овог октобра 2014. године. Ове среде у бизнис термину од 13 часова, Црвена звезда је испала из Купа Србије, одиграла бледу утакмицу, и била надиграна од скромне али борбене екипе Рада. На Врачару је било 1:0.

Ова елиминација уследила је четири дана после једва извојеване победе у Суперлиги над Доњим Сремом (1:0), у утакмици у којој су гости били бољи ривал и у којој су оштећени почетком другог полувремена. На крају, колико је ова победа била "тешка за гледање", потврдио је и тренер Лалатовић који је грмео и претио играчима "метлом" на конференцији за медије.

Да све буде горе по црвено-беле, они су овај "црни" октобар 2014. "отворили" поразом у "вечитом дербију" од Партизана, што је био први пораз шампиона од почетка сезоне.

После како-тако одрађених припрема, Црвена звезда имала је горива до октобра, забележила шест утакмица и реми у Лиги, везала осам мечева, рачунајући и Куп, без примљеног гола и онда редом - реми са Вождовцем на "Маракани" (2:2), пораз од Партизана у Хумској (0:1), неубедљива победа над Доњим Сремом (1:0) и елиминација од Рада (1:0).

Једна ствар била је уочљива у игри Лалатовићевог тима у октобру, играчи нису имали ни снаге, ни самопоуздања, да у финишу утакмице "ломе" противнике, што јесте била врлина екипе у претходних осам мечева без примљеног гола. Са недостатком снаге, нестало је и мирноће у финишу, односно концентрације у одбрани. Не треба заборавити да је негде у међувремену, Црвену звезду напустио кондициони тренер Александар Стајковац, а да клуб није (још) ангажовао његово наследника.
Кренимо редом...

2009/10, ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ "ПИЖОН"

Петровић је са изузетно скромним саставом почео сезону 2009/10 ремијем у Крушевцу (1:1) и онда наређао само победе до 28. новембра и "дербија" с Партизаном, који су гости добили резултатом 1:2, а Звезда пропустила пар прилика за изједначење. После те утакмице, Петровић се вратио победама и све до пораза од Металца, 20. марта 2010. године, био први на табели са скором 16-1-1.

Председник Владан Лукић и спортски директор Иван Аџић сменили су трећу Звездину звезду после Милановца, дошао је Ратко Достанић и то је Партизан искористио.

Испоставиће се да до данас ниједан тренер Црвене звезде није одиграо бољу јесен. Штавише, неке сезоне су неупоредиве.

2010/11, АЛЕКСАНДАР КРИСТИЋ

Достанић, који је изгубио титулу, а потом и рано испао из Европе на почетку сезоне 2010/11, добио је отказ, а наследио га је Александар Кристић, који је упркос ремију у Смедереву (0:0) на старту лиге, добро гурао све до 23. октобра. Имао је седам победа у низу, а онда је уследио "дерби" с Партизаном и пораз од 0:1, на који се надовезала тешка и мучна победа над Партизановом филијалом, Телеоптиком, у Купу. Било је 2:1, ток 28. октобра, уз преокрет на "Маракани".

Звезда се у тој утакмици извукла, али није већ за наредни викенд, када је Хајдук у Кули победио црвено-беле 2:0. Био је 31. октобар.

Кристић се потом опоравио, везао четири победе и одиграо 2:2 на затварању јесењег дела сезоне када је на "Маракани" гостовала Војводина, а будући тренер Роберт Просинечки већ посматрао ствари из ВИП ложе.

Кристић је, не рачунајући октобар, имао све победе и два ремија у 1. и 15. колу.

2011/12, РОБЕРТ "РОБИ" ПРОСИНЕЧКИ

Легендарни фудбалер Црвене звезде добио је на лето 2011. године неколико звучних појачања и одрадио, како се тада веровало, феноменалне припреме у Аустрији. Није почело феноменално, јер је Спартак у 1. колу победио црвено-беле у Суботици, резултатом 2:0, због чега је председник Лукић наводно био поднео оставку.

Предомислио се, тј. сарадници су га наговорили да то не ради, а Робијева Звезда почела је да игра леп и нападачки фудбал, па је до 1. октобра направљен низ од пет победа у првенству и једне у Купу. Тада је уследио реми са крагујевачким Радничким на "Маракани" (1:1), као и реми са ужичком Слободом у гостима, истим резултатом. У међувремену, Црвена звезда је кризу форме умало платила пенал серијом на "Маракани", у Купу, против друголигаша Баната, али је погодак Евандра у 96. минуту, са беле тачке, отклонио ту врсту непријатности.

Звиждуци су се ипак "заорили" стадионом, а Просинечки је у новембру успео колико-толико да консолидује састав, све до доласка Партизана и пораза од 0:2.

Звезда је те јесени изгледала као потпуно исцеђен лимун, који је на крају надиграла и Војводина - 0:2 у Београду.

2012/13, РОБЕРТ "РОБИ" ПРОСИНЕЧКИ, АЛЕКСАНДАР "САЛЕ" ЈАНКОВИЋ

Просинечки је, упркос једној и по сезони без титуле, ал и освојеним Купом, добио подршку да одради и летње припреме 2012. године, међутим после 0:0 у Београду против Бордоа и нарочито 2:2 у 1. колу Суперлиге са Радом, довели су до свађе између Просинечког и Лукића.

Тренер је поднео оставку, а на његово место дошао Александар Јанковић који је дебитовао охрабрујуће, упркос шокантној елиминацији из Европе, од Бордоа (3:2). Позитивне вибрације с те утакмице пренеле су се на Суперлигу, где је Салетова Звезда везала шест победа у шест кола, све до 7. октобра 2012. године и гостовања у Суботици. Тада првопласирану Црвену звезду, Спартак је испратио на ФИФА термин с 3:0, а када се екипа поново окупила уследила су три узастопна новембарска пораза код од Јагодине (1:2) и ОФК Београда (1:0) у Лиги, односно ОФК Београда у Купу (1:3).

Све је завршено поразом од Војводине код куће (0:3).

2013/14, СЛАВИША СТОЈАНОВИЋ

Ако је јесења криза код Јанковића уследила крајем октобра и пренела се у новембар, код Стојановића је било другачије - почела је у септембру и била настављена у октобру.

Али, није прошло без ње.

Славиша Стојановић тешко је одрадио припреме, које су заправо почеле без њега, а биле завршене довођењем неколико - испоставиће се - кључних играча у тренутку када је сезона већ била почела. Тим фудбалерима било је потребно време да уђу у форму, попут Милоша Нинковића и Драгана Мрђе, па су прва Звездина посртања почела већ половином септембра, уз већ "стандардан" пораз у 1. колу, овог пута од Јавора (4:2).

Стојановић је одиграо нерешено са Доњим Сремом у Београду (2:2), у утакмици која је наговестила да његов тим нема снаге за 90 минута у истом ритму, јер су Пећинчани стигли до бода после вођства Звезда од 2:0.

Уследили су болни и мучни порази од Вождовца на Врачару (1:0) и, онда октобарски неуспеси са Чукаричким (2:0) и Радничким из Ниша (1:1) у гостима. Закључно с утакмицом у Нишу, 26. октобра 2013. започета је Стојановићева серија од 15 утакмица и 15 победа, све до гостовања у Хумској прошлог пролећа.

2014/15, НЕНАД ЛАЛАТОВИЋ

Црвена звезда је те сезоне коначно освојила титулу, али и променила тренера, па је знатно скромнији и јефтинији тим овог лета поверен Лалатовићу.

И он је, попут Стојановића, добио појачања касно, играчи су махом стизали неспремни, а на све то - млади тренер није могао да их користи у прве три утакмице у сезони која ће остати упамћена по првом икада избацивању из Европе. Таман када му је клуб лиценцирао новајлије, Лалатовић је остао без капитена и ослонца Ненада Милијаша, отишао је и кондициони тренер, а екипа је некако гурала до октобра, када је уследио очекивани пад.

Наредну утакмицу Црвена звезда игра опет против Рада, опет на Врачару, али ће на календару писати 2. новембар 2014. године.

Хоће ли то бити само по себи довољно да шампион преброди и ову јесењу кризу игре и резултата? Видећемо...
На крају, требало би покушати уочити "копчу" између набројаних случајева? Шта је заједничко свим наведеним примерима?

Сваки од наведених тренера спровео је дуге и напорне припреме. Да ли су оне превазиђене, па екипа остаје без горива после два, три месеца? Да ли до октобра, новембра челници прекрше већ довољно обећања када су исплате дугова у питању, па играчима опада морал?

Да ли играче напусти почетни ентузијазам, када схвате да су опет рано испали из Европе и да их чека стандардно мучење на домаћим теренима? Да ли временом притисак јавности постаје јачи, а екипа слабија?