Лалатовић 'нагазио' екипу и Управу Звезде!

Тренер Црвене звезде "нагазио" је екипу због очајног издања у мечу са Доњим Сремом, али колика је његова одговорност, а колика одговорност Управе? Можда би, за почетак, требало дефинисати циљеве...

Фудбал 28.10.2014 | 17:40

Тренер фудбалера Црвене звезде, Ненад Лалатовић, прешао је пут од поносног до очајног човека у свега 180 минута, што је прилично драстична промена располежења за тренера, који према сопственом признању, води млад, нестабилан, неуигран и, делом, непсреман састав.

Хронично неплаћен, додали бисмо.

После чистке (кога заправо та реч мотивише и храбри?), коју је најавио због неадекватног односа појединаца према дресу Црвене звезде, упркос победи над Доњим Сремом ("три бода су најважнија", честа је фраза), може се приметити да је можда преко мере хвалио свој тим у поразу од Партизана.

Јер, ако је циљ титула - онда је сваки пораз гори од победе. Ако је циљ подмлађивање и повећање тржишне вредности појединаца пред прелазни рок, онда можда и нема места терминима попут "чистка" и "брука".

Јавност не само да се навикла, већ је и подржала Лалатовића у изјавама да су млади приоритет, да је финансијски опоравак на првом месту и да овај тим, који тренутно тренира, није спреман, већ да су му неопходне заједничке припреме, па на пролеће шта буде... А, онда се све променило у једном дану.

Лалатовић је изабрао да промени реторику, најави честку у и каже да се стиди издања свог тима после утакмице у којој је извео састав, који никада пре тога није одиграо ни минут заједно и, сада је већ јасно, који никада после овога неће одиграти минут заједно.

Штавише, тај комбиновани тим први пут ове сезоне играо је у формацији 4-4-2, какву Лалатовић до утакмице са Доњим Сремом није пробао на званичним испитима од 1. минута.

Можда би његове речи добиле на тежини да је излагање на конференцији за медије почео са: "Прво сам погрешио ја...", што нам је признао већ на полувремену, када је одустао од експеримента и вратио екипу у препознатљиву формацију 4-2-3-1, па онда наставио са: "...али имам и замерке на тог, тог и тог, тако да ћу са њима разговарати".

"Био сам приморан на промену у полувремену, пошто је било очигледно да нам не иде и да позади постоје пукотине, што је помагало Доњем Срему у првом делу игре", рекао је тренер Црвене звезде за "Спортово" издање од понедељка, два дана касније, али није уследила самокритичност због такве процене.
Ако су у шпицу играла двојица нападача, Ђорђе Деспотовић и Ђорђе Ракић, од којих је само први одиграо 90 минута у цугу у претходних месец дана, ако је на левом боку играо, а Лалатовић је то знао, неспремни Александар Катаи, ако је први пут у каријери за Црвену звезду наступио Стефан Ђорђевић, ако никада раније дефанзивног везног, самостално, није играо Михаило Ристић, и то иза петорице офанзивних играча, ако је у другом полувремену ствар спашавао још један дебитант, Марко Грујић...

...онда је било каква победа над било каквим противником, а ниједан тим Црвене звезде НИКАДА није победио Доњи Срем са више од гола разлике, велики успех!

Велики успех, ако се држимо онога што смо од Лалатовића углавном могли да чујемо од почетка сезоне (успут састављан тим, скромна појачања, неспремни појединци, недовољно времена за уигравање и поправак физичке спреме, итд).

Међутим, ако је овај тим Црвене звезде озбиљан и равноправан кандидат за титулу првака Србије, онда је критика потпуно на месту, али је требало да уследи и раније када је испод нивоа клуба играла тренутно најјача постава црвено-белих.

Треба бити искрен и рећи да Лалатовићу, разапетом између хроничне потребе клуба за победама и титулама с једне, односно ургентне потребе за новцем и играчима који ће вредети милионе с друге стране, не одмажу навијачи и новинари, већ челници. Јер, ниједан руководилац из Љутице Богдана није изашао и јасно рекао:

"У овој сезони се не боримо за титулу, већ је циљ да драстично подмладимо екипу и зарадимо новац".

Онда би и младом и неискусном тренеру било лакше да пронађе баланс, не само у изјавама, већ и променама расположења. Његов темперамент очигледно прати величину клуба, глад за победама је ту, али прати ли клуб величину клуба?

Лалатовић каже...

"Срамна игра ме је разочарала, мада сам покушао са неким новим играчима да мало размрдам момке, свестан да је после пораза у дербију увек тешко ухватити прави ритам. Ми га нисмо имали од почетка до краја".

Додаје...

"Нећу да се брукамо, а ако неко није задовољан или има боље опције, врата су му отворена! Не требају ми играчи који само попуњавају списак, а пара и овако немамо, па ако не поправе учинак, следи растанак у децембру. Сешћемо и проценити ко може да настави и поред познате ситуације која нам је годинама оков око ногу", рекао је после свега Лалатовић.

Можда је ово последње ("сешћемо и проценити ко може да настави") требало рећи пре било чега, а онда заћутати и појединцима очитати лекцију у свлачионици, а не целој Србији поручити:

"Некима овде није место".

Никаквих 90 минута, ни сјајних, ни очајних, не може да пружи дефинитиван одговор на питање да ли је неко за Црвену звезду или не, нарочито ако се заротира половина стандардних до тада. Лалатовић је утакмицу са Доњим Сремом назвао најтежом у сезони, јер су, како каже, "увек најтеже оне које долазе после 'вечитог дербија'".

Испоставило се да терет пораза у Хумској нису изнели они који су га доживели, већ они који су посматрали с клупе или трибина, а који су сада можда под јануарском метлом, "недорасли Црвеној звезди".

Није ли оно тражено разумевање за екипу, "да се са сачекају зимске припреме како би сви прошли дрил и живели заједно два месеца", требало да се односи на све играче? Навијачи би вероватно разумели, новинари махом јесу...

ФК Црвена звезда требало би што пре да постави јасне циљеве и да их се придржава. То ће помоћи свима.