Готово сви би преко границе

Истраживање, у којем је учествовало око 1.200 грађана БиХ, показало је да их је више од 78 одсто спремно живјети и радити у иностранству.

Босна и Херцеговина 17.10.2014 | 10:15

Штавише, у поређењу с остатком Европе, БиХ се налази на високом шестом мјесту земаља чији су грађани најспремнији на живот и рад у иностранству, а Њемачка, Аустрија и Швајцарска су им најпожељније дестинације.

Све то показују резултати истраживања које су спровеле "Бостон консултантска група" и групација портала за запошљавање "Нетwорк", чији је члан и Посао.ба, а који је податке јуче саопштио.

"Истраживање се дотакло и мотивацијских фактора у радном окружењу, па је тако бх. радницима најважнија сигурност радног мјеста (9,45 од максималних 10 поена)", саопштили су са портала Посао.ба.

Притом су додали да су финансијску стабилност и осјећај да послодавац цијени њихов рад испитаници позиционирали на друго и треће мјесто према важности.

"Као најмање битан испитаници су оцијенили добар баланс посла и приватног живота, привлачну фиксну плату и изазовне радне задатке", навели су с портала Посао.ба.

Коментаришући ово истраживање, бх. послодавци и синдикалци сложили су се у неколико ставки, а највише у једном: нису изненађени чињеницом да већина грађана машта од "бијегу" у богатије државе.

Послодавци кажу да живимо у држави која више троши него што убире, тако да, како додају, сав терет финансирања силне администрације пада на привреднике, који имају и високе стопе оптерећења на личне дохотке.

Никога у оваквим околностима не чуди, како додају послодавци, то што лични дохоци радника и њихов стандард нису на нивоу који може да задовољи свакодневне потребе запослених.

"Просјечна плата не може да подмири ни основну потрошачку корпу за ону породицу у којој једно ради. То значи да ми, осим тога што 30 одсто станивништва живи у сегменту гладних, имамо и 20 одсто оних који живе на граници сиромаштва", оцјењује Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ.

Према његовим ријечима, ни послодавци нису задовољни, а били би да у БиХ постоји економска политика чији би инструменти подстицали нова запошљавања и омогућила малим фирмама, које почињу с радом, ниже стопе оптерећења, бар за почетак.

"Људи који очекују посао у БиХ желе да иду вани, јер не могу да дочекају да се овдје запосле", наглашава Бакшић.

Синдикалне вође оцјењују да у БиХ не постоји одговарајући правни оквир који гарантује било какву сигурност, те их резултати овог истраживања уопште не изненађују.

"Чак и ако имате неко радно мјесто које вам сада даје одређену сигурност, све је то овдје толико неизвјесно да је сулудо не размишљати о одласку у неки систем који је уређен и који вас не може довести у ситуацију да, не својом грешком, већ због неких друштвених токова, останете без своје егзистенције", упозорава Авад Бахто, потпредсједник Савеза самосталних синдиката БиХ.

У овом истраживању није учествовао Марко С., радник из Бањалуке, али да јесте, сигурно би, истиче, утицао на то да проценат оних који желе да се запосле у иностранству буде још већи.

"Чему ја овдје да се надам? Плату и не добијем, а већ рачунам како ћу њоме подмирити трошкове који су ми се већ нагомилали. Нема овдје напретка и првом приликом, ако ми се укаже, 'збрисаћу' што даље", огорчено прича овај радник.

Извор: НЕЗАВИСНЕ