Шта и ко је на застави?!

Застава која је изазвала прекид утакмице Србија - Албанија, садржи мапу Велике Албаније, у коју су Косово, делови Грчке, Србије, по пола Македоније и Црне Горе.

Поред мапе на застави су били ликови политичар Исмаила Ђемалија и ратног вође Исе Бољетинија.

Велика Албанија је тежња која се јавља на политичкој сцени те земље још од краја XИX века и Призренске лиге. Током Другог светског рата италијанске окупационе власти укључиле су у састав Албаније многе од територија са мапе.

Осим комплетне Републике Албаније и Косова, у састав Велике Албаније са мапе улази готово половина Црне Горе, укључујући Подгорицу, готово половина Македоније, укључујући Скопље. готово комплетна северозападна Грчка, од превлаке на Превези, укључујући Крф и Јањину, као и делове унутрашњости Србије - Прешево, Бујановац, Медвеђу, Санџак и Топлицу. Пре две године, током прославе века независности Албаније, тадашњи премијер Саљи Бериша рекао је да се албанске земље простиру од Превезе до Прешева и од Скопља до Подгорице, што је изазвало приличан дипломатски инцидент. Бериша је после прекида утакмице вечерас назвао Србе варварима на свом фејсбук профилу.

Ко су ликови на застави
Два човека чији су ликови били на застави која је испровоцирала нереде на стадиону Партизана су политичар Исмаил Ђемали и ратни вођа Иса Бољетини.Болетини је рођен у Болетину код Косовске Митровице 1864. године, био је један од пионира борбе за албанску независност, а у Балканским ратовима борио се против Србије. Исмаил Ђемали је албански државник који је учествовао у писању албанске декларације независности. Био је први премијер и министар спољних послова независне Албаније од 1912. до 1914. године.

Иса Бољетини је рођен као Иса Пеци, али је променио презиме по месту свог рођења. Крајем XИX века био је један од бораца за албанску независност, а 1881. године је учестовавао у битци албанских снага са Отоманском војском код Сливове.

1902. године је успостављен руски конзулат у Косовској Митровици, а Болетини је том приликом претио да ће свим Србијма који буду радили у конзулату запалити куће.

После Младотурске револуције 1909. године сукобио се са својим трупама турској армији која је бројала 7,000 људи. Био је министар војске у привременој Влади Албаније која је функционисала 1913. године, а у том периоду је напао два српска гарнизона код Дебра. У Првом светском рату такође се борио против српских трупа.

Исмаил Ђемали рођен је 1844. године у Флори, а умро је 75 година касније у Перуђи. Био је лидер Албанског националног покрета. Радио је у служби Отоманске империје, био је управитељ више градова на Балкану. После промена у Отоманској империји био је у немилости власти, протеран је у Анадолију и затражио је британски азил.

После Младотурске револуције постао је посланик у парламенту Турске, Током устанка у Албанији 1911. године, који је подржао црногорски краљ Никола И, придружио се вођама устанка.

Албанија је 28. новембра 1912. године постала независна држава, а он је учествовао у писању албанске декларације о независности.