Лалатовићу - тргни те твоје 'звездице'!

Дарко Лазовић, Нејц Печник, Милош Босанчић и Александар Катаи играју далеко испод очекивања, а тренер Ненад Лалатовић има мање од две недеље да их пробуди не би ли Звезда остала у шампионској трци са Партизаном и Војводином.

Без пораза су фудбалери Црвене звезде у првих осам мечева Јелен Суперлиге, уз одличну гол-разлику 12:2, али и поред тога заостају за Партизаном и Војводином.

Два ремија, са Напретком у Крушевцу (0:0) и још изненађујући са Вождовцем на "Маракани" (2:2), показали су да црвено-бели не функционишу као што би желели и да ће се 18. октобра на стадиону Партизана екипа Ненада Лалатовића наћи на огромном испиту. Могуће и прекретници сезоне, јер би у случају да победе, црно-бели побегли на "плус четири", уз меч мање (против ОФК Београда).

Велики проблем у игри Црвене звезде приметан је од одласка капитена Ненада Милијаша (после трећег кола) и чини се да је управо та позиција, такозваног плејмејкера, највећи недостатак тима. Али, кренимо редом...

Млади голман Предраг Рајковић деловао је перфектно до минуле недеље када је савладан први пут ове сезоне, и то два пута, али не својом кривицом већ због грешака задње линије тима.

Дефанзивци су, такође, били на висини задатка по учинку, али је повремено био приметан недостатак сигурности. Посебно на бековским позицијама, на којима делују Никола Мијаиловић и Марко Петковић. Капитену се догађало да због недостатка концентрације или кондиције "испадне" у одбрани, док је највећи минус Марка Петковића то што је у већини случајева безопасан у нападачким акцијама. У недељу су и млади Дарко Лазић и искусни Саво Павићевић могли боље да реагују код примљених голова, али су њих двојица до утакмице са Вождовцем били међу бољим играчима Црвене звезде ове сезоне.

Међу боље би могао да се сврста и Александар Ковачевић, задњи везни који неуморно трчи по терену и "квари" игру ривала. Док је Милијаш био ту да "повуче" напад, Ковачевићу је било много лакше, али како у тиму више нема играча спремног да преузме одговорност и организује напад, тако је све чешће његова улога да прима лопту од дефанзиваца и шаље је напред, што по позицији коју игра и не би требало често да ради. Очекивало се да ће му посао олакшати Милош Босанчић када физички буде потпуно спреман за цео меч, међутим, за сада, слаба је вајда од звучног појачања.

Босанчићев улазак у форму најављиван је за четврто коло, а у одиграних осам највише што је показао била је пречка из слободног ударца у финишу меча у Крушевцу. Приметно је да 26-годишњи везиста има огромну жељу да се докаже навијачима и покаже онима који су били против његовог доласка да су погрешили, али мораће много више да покаже да би разуверио критичаре. Слично је са Александром Катаијем, који је такође дошао физички неспреман, па тренутно минутажу добија углавном у финишима утакмица. До сада, није показао ишта вредно помена...

Много мање "звучан" био је долазак Даниела Аврамовског, али је млади репрезентативац Македоније на терену "причао" много више од искуснијих саиграча. Проблем са њим је често одсуство због повреда или болести...

Они од којих се, ипак, највише очекивало, заправо су највише разочарали – Дарко Лазовић, Нејц Печник и Вукан Савићевић. Лево и десно крило играју далеко испод својих могућности и испод очекивања, док је млади централни везиста слабим партијама пропустио прилику да искористи дуго чекану шансу, због чега је и испао из тима.

Печников останак у клубу представљен је малтене као долазак "појачања бомбе", међутим, Словенац не игра ни приближно нивоу од прошле сезоне, када је уз Драгана Мрђу и Ненада Милијаша био најбољи играч шампионског тима.

Лазовић је испољио исту бољку као и ранијих година. Добар је када је то најмање битно. Док је Милијаш био ту, на почетку сезоне, пружао је солидне партије, али када је капитен отишао и када се очекивало да преузме водећу улогу у тиму, њега нема. Повремено својим карактеристичним продорима по десној страни подсети колико заправо може, али нема га у тренуцима када је најпотребнији. У финишу утакмица, на пример, када треба "преломити" резултат.

Сви знају да је Лазовићу летос још једном пропао "већ виђен" инострани ангажман, али то не би смело у толикој мери да се одрази на игру једног професионалца. Шта више, сам је говорио да се после неуспелог трансфера у белгијски Стандард потпуно окреће обавезама у Црвеној звезди.

За разлику од поменутих новајлија и староседелаца, од играча из везног реда у досадашњим мечевима, уз Ковачевића, расположен за игру био је једино још Ненад Гаврић. Новајлија из крушевачког Напретка постигао је два гола у последње две утакмице, али је и пре тога улазио у шансе, био растрчан и активно учествовао у нападима свог тима, што се тешко може рећи за неке од његових саиграча.

Када се ради о нападачима, Ђорђе Ракић и Ђорђе Деспотовић не успевају да надоместе одласке Абиоле Дауде и Драгана Мрђе. На то сигурно утичу и тактика са једним нападачем у тиму и недовољно активан везни ред, али и један и други улазили су у шансе које су морали да претворе у голове, а то нису учинили. Зато је Ракић на четири постигнута гола, а Деспотовић на једном (у Купу).

Најављивано је из Црвене звезде да ће ове сезоне битну улогу имати клинци поникли на "Маракани", али Лука Јовић, Михаило Ристић и Марко Грујић још нису успели да се наметну за улоге стартера, мада, када год су на терену нешто се дешава око њих и ако се овако настави, могао би Лалатовић ускоро да их у потпуности "баци у ватру". Истина, Јовић је имао прилику да игра нешто више, али не на "природној" позицији центарфора, већ као крило, на којој се није најбоље снашао.

Можда баш неко од перспективних играча из Звездине школе буде Лалатовићево изненађење за "вечитог ривала" 18. октобра у утакмици у којој је црвено-белима неопходна победа.

Проблем ће бити то што тренер црвено-белих током паузе неће моћи да рачуна на чак деветорицу фудбалера, углавном играча млађих репрезентативних селекција, тако да је реалније очекивати да Лалатовић покуша да пробуди звезде свог тима – Лазовића, Печника, Босанчића и Катаија.

Да би у томе успео, потребно је да бивши капитен Црвене звезде играчима пренесе макар делић мотивације коју ће сам сигурно имати у огромним количинама.

Јер, чини се да је то оно што ове сезоне највише недостаје у игри Црвене звезде - мотивација најбољих играча.