Златан и дјетињство: Нико није питао - како сам?!

"Отац ми је купио кревет у Икеи, али није имао новца за испоруку, па смо га носили на рукама, међу нама. Било је фантастично", присетио се Ибрахимовић детињства. За Муриња каже да је најинтелигентнији тренер с којим је радио.

Како је син босанског домара и хрватске чистачице, разведених од своје друге године, стигао до тога да буде краљ Шведске?

То је, између осталог, новинар енглеског "Гардијана" питао Златана Ибрахимовића током опширног интервјуа који су имали и, било је сасвим очекивано, добио јак одговор.

"Занима вас како је пропалица из Росенгарда стигла чак до овде, где сам сада?", узвратио је Ибрахимовић питањем.

"Нико није веровао да могу. Сви су ме понижавали, називали погрдним именима. Мислили су да ћу пропасти јер имам дугачак језик... Мислили су да је визија коју је имао овај човек овде, потпуно луда. То се није догодило и неће се догодити. Мада, догађало се да у сну сањам како пропадам. И ево ме овде, где сам тренутно", испричао је и додао.

"Хајде да се вратимо 15 година уназад. Све што сам тада видео у својој глави се догодило", рекао је Ибрахимовић причајући на свој 33. рођендан.

"А, они који су ме псовали? Они сада једу своје речи. То је мој најдражи трофеј".

Ибрахимовић је капитен репрезентације Шведске, има више од 100 наступа, рекордер је по броју постигнутих голова, играо је за највеће европске клубове, зарадио милионе, стекао статус култне фигуре у свету фудбала, а некада је био, како је испричао, само мали носоња са говорном маном.

"Никога није било да ми каже: 'Хеј, како си данас, мали Златане?' Могао сам само да се солидаришем са својим етничким аутсајдерима", присећао се Ибра одрастања у заједницама имиграната, углавном са простора бивше СФРЈ, које су повремено личиле на прави гето.

Новинару се, из свега што је чуо, учинило да доказивање пред собом и другима и даље јаче утиче на Ибрину жељу и мотивацију, од освајања титула.

"Да, да... У праву си", потврдио је без трунке двоумљења.

После свих тих трофеја у Холандији, Италији, Шпанији и Француској? А, то знате, свуда је био шампион играјући за Ајакс, Јувентус, Интер, Барселону, Милан и Пари Сен Жермен. Заправо, Ибрахимовић само два пута НИЈЕ био шампион земље у последњих 13 сезона!

"Доказивање. То је моја глад. Ако бих се одрекао тога, почео бих да се опуштам превише и изгубио бих то нешто што ме покреће, а онда би било најбоље да престанем да играм фудбал... Потребна ми је та глад. И даље осећам да је неопходно да ствари радим десет пута боље од других играча, само да бих био прихваћен и да бих унапредио себе", објашњава Ибрахимовић како је и после 33 године и даље у самом врху светског фудбала, класа за себе.

Свет ће ускоро полудети за документарцем, који је шест месеци снимала шведска телевизија и који је у припреми. Златан објашњава зашто је пристао...

"Било је веома емотивно. Снимање је трајало шест месеци и, иако сам навикао да су камере уперене у мене, није лако када је ту цео тим људи. Када сам радио аутобиографију ("Ја сам Златан Ибрахимовић") имао сам једног типа који је ишао са мном свуда. Овог пута у питању је била цела екипа, чак и када бих ишао да спавам. Али, урадио сам то како бих свима показао да сам, заправо, другачија особа од онога што виде, како бих им испричао шта се све догодило на путу од Росенгарда, до рекордера у националном тиму", рекао је.

"Прича је, заправо, лична. Мораћете да упознате и мог оца".

А, отац Шефик, радио је више послова како би сину омогућио да тренира. Ибрахимовић је испричао једну анегдоту из детињства...

"Било је тренутака када смо имали мало новца, али је Шефик успео да скупи довољно да ми купи кревет у Икеи. Међутим, није му остало новца да плати испоруку, па смо отишли у фабрику и носили кревет заједно на рукама, између нас. Фантастичне ствари смо радили... Проводио сам време и с мајком, али сам заправо живео с оцем. Једном ми је дао целу плату у руке, како бих могао да отпутујем са екипом на припреме. Није имао да плати станарину, потом, али је урадио то".

Он је енглеском новинару испричао да су га баш наслови у енглеским новинама својевремено посебно инспирисали, па им је зато дао ОНАКАВ гол, маказицама с пола терена.

"Код вас важи да, ако не постижеш голове против енглеских тимова, ниси довољно добар. Увек је било тако. И догађало се да, када год играм против Енглеза, не постигнем гол, тако да су говорили да нисам довољно добар. Следећа утакмица, иста ствар. 'Ох, погледајте, он није довољно добар...' Али, мене је то подстицало, подизало ми адреналин. Људи вероватно мисле да таквим стварима могу да ме сломе, али ја сам другачији. Само пробуде још већи бес у мени, жељу да докажем ко сам".

Онда је дошла утакмица Шведска - Енглеска, на отварању новог стадиона у Златановој земљи. Новембар, 2012.

"Преузимам увек ризик на себе због стила игре и некада то не буде 'вау'. Али, онда су дошли Енглези... И тада су причали исто оно што су говорили и пре о мени, а ја сам знао да ће бити фантастична утакмица јер је то била прва на нашем новом стадиону. Дао сам први гол и био срећан, дао сам други и осетио се помало луцкасто, а када је дошао трећи, окренуо сам се и рекао: 'ОК, шта ћете сада рећи?' Када је дошао четврти, те маказице с пола терена, помислио сам: 'То је то, крај. Не знам шта више могу да урадим'".

Он је испричао да тај гол маказицама није случајност, а то је потврдио и Пол Клемон, Енглез, асистент Карлу Анћелотију, који је пре одласка у Реал Мадрид тренирао Ибру у Пари Сен Жермену.

"Тренирао сам јаче него икад тих дана и постизао маказице на тренингу, такође. Чак је била киша и извео сам маказице преко главе и дао гол на оним голићима, када се игра на малом терену. Нико није могао да верује. Кажу да је то био још лепши гол од оног који сам дао Енглезима, мада је мени дражи тај други, јер увек можемо да идемо на YоуТубе и да га гледамо", пецкао је Ибрахимовић новинара.

"Али, тако тренирам. Увек хоћу да будем бољи. Ако је никад ниси задовољан проблем, онда га ја имам. На крају, то је бар добар проблем", намигнуо је.

Присетио се и сцене од пре 13 година када је одбио идеју Арсена Венгера да дође на пробу у Арсенал.

"Данас, Венгер каже да се нисмо добро разумели онда... Али, ја не волим када неко тражи од мене да се доказујем. Знам да сам довољно добар. Не морам да то и доказујем. Или знаш или не знаш ко сам. Сећам се да сам био у Венгеровој канцеларији и одмах ми је било јасно да је он шеф. То је био Венгер! Али, не бих рекао да сам био близу да потпишем, јер сам потписао за Ајакс већ наредног дана".

Остало је историја...

Ибрахимовић је рекао да је, с обзиром на све околности, имао минималне шансе да успе у животу, али да је сада живи доказ свима да је то могуће.

"Када сте другачији од осталих, имате минималне шансе да успете, али и даље оне постоје. Ја сам жив доказ. Нисам имао тај 'вау' живот, нити сам 'вау' личност. Људи око мене уопште нису били 'вау' људи, нисам имао 'вау' комшилук, крај града уопште није био 'вау'. Зато шаљем поруку онима који су осуђени да буду другачији, који немају среће, да увек можеш да успеш ако верујеш у себе. Увек постоји могућност, све зависи од тебе", причао је Ибрахимовић.

Ибра је упоредио Холандију, Италију, Шпанију.

"У Холандији се игра диван фудбал, на Ајаксов начин, пипнеш лопту, одложиш, даш и протрчиш... Њихов систем је веома интересантан. Не говоре уопште о везистима и нападачима, само о бројевима. Број 7 је десно крило, број 9 је центарфор, број 10 је иза њега. То је то. Није лига јака као у неким другим земљама, али је фантастична за почетак. А, онда сам отишао у Италију..."

"Серија А је најтежа лига, најзахтевнија за нападача. Они и даље мисле да је најбитнија ствар у фудбалу не примити гол и дати један. У Шпанији, кад дају први, они хоће и други, трећи..."

Барселону у којој је провео једну сезону, због свађе са Пепом Гвардиолом, назвао је најбољим тимом света свих времена.

"То је најбољи тим у историји. Тај фудбал је био диван. Када сам се припремао за утакмицу, знао сам да ћемо победити и пре него што је почела. Само се окренеш око себе и видиш их све на истом месту, Меси, Инијеста, Ћави, Пујол, Пике, Алвеш, Бускетс... Невероватно! То је био фудбал с друге планете и волео сам да га играм. Технички перфектан", рекао је, иако је ту екипу у биографији упоредио са учитељем (Гвардиолом) и послушним ученицима.

"Да, али били су веома дисциплиновани. Били су супер звезде, али су били место невероватне дисциплине. Били су спремни да ураде апсолутно све што им тренер каже. Када одете у Италију, другачије је. Имате 22 особе са израженим персоналитијем, свако је убеђен да је најбољи на свету".

Ибрахимовић каже да због славе која га прати има повремено проблема у васпитавању синова, али да ће се придржавати строгоће, све до њихове 18. године.

"Мислим да су дисциплина и поштовање све. Када буду имали 18, моји момци ће моћи да раде шта год желе. До тада, док су под мојим кровом, поштоваће моја правила. Желим да им пре свега будем отац, иако полако капирају ко је Ибрахимовић заправо. Златан, капирате? То није слика коју желим да имају о мени. Некад се шале са мном и зову ме Златан, али мени се то не свиђа. Морају да ме зови тата! За мене је то веома осетљива тема", рекао је Ибра.

"Не желим да ме синови гледају на исти начин као навијачи. Где год идем, људи ме препознају. Желе да се сликају са мном. Али, код куће, желим да будем отац, не желим да будем Златан. Када идем на терен да представљам клуб, земљу и самог себе, онда сам Златан Ибрахимовић, код куће сам 100 одсто фамилијаран човек".

Ибра не пориче да му за потпуну каријеру треба и Лига шампиона.

"Имам 23 титуле, али недостаје ми Лига шампиона. Трудимо се у Пари Сен Жермену да је освојимо, али и ако не успемо, имам 23 разлога да будем задовољан. С обзиром на то одакле потичем, ово је невероватно. Била је то сјајна авантура".

Увек ће изабрати Жозеа Муриња пре Пепа Гвардиоле.

"Мурињо је веома интелигентан, не третира свакога на исти начин. Он тачно зна како да ти приђе да би извукао 100 одсто твојих могућностИ", каже Ибрахимовић.

"Да, он је најинтелигентнији тренер с којим сам радио, због начина на који приступа играчима. Манипулација би била погрешна реч, пре бих рекао да те својим приступом 'напумпа' до крајњих граница".

Он је констатовао да би крај могао да буде када са Шведском стигне на ЕУРО 2016. Новинара је занимало - шта после?

"Мораћу да пронађем пут... Хајде да сачекамо и видимо. Али, знате ме, ја увек нађем пут", завршио је са осмехом на крају интервјуа за "Гардијан".