Баба Вишња водила Гаврила Принципа

Стара кућа у којој је некада живела Вишња Мосић налази се у пограничном селу Горње Дубово код Вишеграда. Ова српска хероина, о којој се мало зна, уочи Првог светског рата преводила је преко границе
са Србијом припаднике Младе Босне.

Вишња је 1906. године остала млада удовица, са троје деце. Њен праунук Драго Мосић из Вишеграда прича да је била вредна и брзо преузела домаћинство у своје руке, обављајући и женске и мушке послове.
Чувајући овце и краве упознала је све стазе које воде преко границе, па тако и све начине да се неопажено прође поред аустроугарских стража.  Временом је постала позната као један од најсигурнијих водича.

- Пред сам почетак Првог светског рата, 1913. године, у тим крајевима почели су да се појављују неки младићи у оделима - прича Драго.  Деловали су као образовани и васпитани момци, а врло брзо су ангажовали Вишњу да их води преко границе, али и да им преноси поруке у Србију. То су били припадници организације Млада Босна. Моја прабаба је тада постала веза између Младе Босне и Народне одбране Србије.

Поруке које је носила често је уплитала у косу, у плетеницу, крила их је под језиком, а некад и у руну оваца. Поруке је повремено преносила и њена ћерка Цвета.

- Баба Вишња је на граници између Горњег Дубова и Заовина, кроз место Михаилов крст, преко границе
превела Гаврила Принципа - тврди Драго.

- Тада се то само шапатом причало. И зато није тачна верзија да је он негде другде прешао Дрину, долазивши из Србије у Босну. Преко границе је преводила и Недељка Чабриновића. Као знак распознавања носила је око руке везано бело платно.

Увек је ишла око 100 метара испред људи које је водила, а онда би само скренула са пута и нестала у шуми док би они слободно наставили својим путем - прича Драго.

Вишња је умрла 13. новембра 1937. године. Народ је с колена на колено преносио приче о њој.

Комплетну причу о баби Вишњи Мосић објавили су ове године вишеградски хроничари Славко Хелета и Александар Савић, поводом сто година од почетка Великог рата.

УХАПШЕНА

После атентата на Франца Фердинанда у Сарајеву, Вишњу је неко одао аустроугарским властима које су је ухапсиле.

- Прво су је одвели у Сарајево где је две године била затворена са осталим младобосанцима, а после је пребачена у логор у Беч - каже Драго.

- Спасио је неки лекар, Јевреј, који ју је научио како да пред судијама глуми да је психички поремећена, па је ослобођена и враћена својој кући.

ОПШТИНА ПОТРОШИЛА НОВАЦ

После рата Вишња је позвана на пријем код краља Петра Карађорђевића. Сазнавши да је сиромашна самохрана мајка краљ је услишио њену жељу да јој се направи нова кућа и додели имање. Али, време је пролазило, а новац није стизао.

Вишња је отишла у Бајину Башту, из поште звала двор и објаснила своју ситуацију. У тадашњој влади су јој рекли да је општини Вишеград уплаћено 200 хиљада динара на њено име за изградњу куће.

- Покренута је истрага после које се испоставило да је општина потрошила Вишњин новац, па су локалне власти хитно кренуле да граде кућу, али је она завршена тек 1937. године - прича Драго.