Од јуче, Венгер је пунолетан у Арсеналу, али...!

Јуче је било тачно 18 година од доласка Арсена "Професора" Венгера у Арсенал. Знате ли у чему је Француз апсолутни лидер Премијер лиге? Нису трофеји, нису победе, није ни број репрезентативаца Енглеске...

Фудбал 02.10.2014 | 17:30

Француз, рођен пре 64 године у Стразбуру, од одласка сера Алекса Фергусона у пензију, менаџер је са најдужим стажом у Премијер лиги, а на путу ка "пунолетству" освојио је три титуле првака Енглеске (1998, 2002, 2004) и пет ФА купова (1998, 2002, 2003, 2005, 2014).

То га чини најтрофејнијим менаџером у историји Арсенала, клуба који нико дуже није водио од оснивања, али је општи утисак да је за 18 година могло да се освоји више.

Нарочито у Европи...

Ипак, вратимо се у 1996. годину, када је Венгер као потпуна непознаница за Енглезе, добио посао на "Хајберију" и преузео, испоставиће се касније, клуб са најјачом одбраном у историји Премијер лиге, али са недовољно креативности у везном реду.

Он се, присећајући се првих дана и упознавања са Тонијем Адамсом, Мартином Кионом, Ианом Рајтом, Полом Мерсоном, Рејом Парлором и осталима, осврнуо и на њихове нефудбалске навике. Венгер је неколико пута испричао анегдоту, према којој је имао проблем са играчима, јер они једноставно нису желели да се истежу после тренинга.

Штавише, сматрали су да Венгер од њих прави балерине, али су морали да попусте и неки мање сујетни међу њима говорили су потом да су од Француза научили много о физичкој култури тела. Венгер је за кратко време потпуно преобразио Арсенал и већ 1998. године освојио "дуплу круну", Премијер лигу и ФА куп, а због студиозности у раду, иновативних тренинга и дијета које је "сервирао" својим играчима, од Енглеза је добио надима "Ле Профессеур", односно "Професор".

Али...

Много година касније, испоставиће се да је Арсенал имао убедљиво највише повређених играча када су водећи енглески клубови у питању, што је довело у питање "Професорово" познавање анатомије и физичке културе, односно препознавање лимита до којих је могуће одвести фудбалере. Неки ће рећи и то да Венгеров тим скаута није обраћао пажњу на склоност новајлија ка повредама.

Наиме, агенција "Пхyсио Роом", обавила је истраживање за период од 2002. до 2014. године и израчунала да је Арсеналови фудбалери за 12 година доживели чак 889 повреда, често тешких и поновљених. У истом периоду, фудбалери Ливерпула повредили су се 551 пут, 338 пута мање!
У просеку, Ливерпул је имао 28 повреда мање по сезони.

Венгеру у последње време највише проблема задају константно ровити Џек Вилшер и Арон Рамзи, Тио Волкот је на серију малих повреда покидао лигаменте колена, а Сеск Фабрегас тек по одласку у Барселону успео да залечи повреду бутног мишића, због које је често патио у последње две сезоне у Арсеналу.

Абу Дијаби не игра већ скоро три године.

Од доласка у Арсенал, Волкот је доживео 42 повреде које су га удаљиле са најмање једне утакмице, а кулминирало је кидањем укрштених лигамената колена прошле зиме.

У истом периоду, фудбалери Манчестер јунајтеда доживели су 791 повреду, Тотенхема 785, Евертона 663, Челсија 620, Манчестер ситија 595, Ливерпула 551...

Свестан ових бројки, Венгер је тек после 18 година запослио човека специјализованог за физичку припрему играча, а то је Шад Форсит, који је одвео репрезентацију Немачке до титуле првака света у јуну. Он је у Фудбалском савезу Немачке био запослен као "шеф канцеларије за атлетске способности играча".