Видео: Сјећања - Најчувенији пораз Партизана!

Слађан Шћеповић, стрелац историјског гола против Селтика, присећа се гостовања у Глазгову на коме су црно-бели изборили пласман у друго коло Купа победника купова, а тачно 25 година од тог подвига тадашњи тренер Парног ваљка Иван Голац открива зашто је променио капитена и како му је Милко Ђуровски то вратио.

Фудбал 30.09.2014 | 18:30

А сада су за Партизан и секунде важне... Набачена лопта према Спасићу, он је прихвата на позицији левог крила, можда последња шанса за Партизан... Набачена лопта, Милко Ђуровски је враћа у средину, шанса, шанса, гол, гол, гол! Шћеповић, Шћеповић – 5:4, 5:4, 5:4... Браво Партизан лављег срца!

Глас Јордана Ивановића, чувеног коментатора Радио Београда, уселио се 27. септембра 1989. у домове широм Југославије да обавести фудбалске поклонике, нарочито навијаче црно-белих, о грандиозном подухвату: пласману у друго коло Купа победника купова. И то преко славног Селтика! А данас је тачно 25 година откако је Слађан Шћеповић минут пре краја гостовању у Глазгову смањио на 4:5 и потписао се испод вероватно најславнијег пораза у историји клуба.

„Одмах послее утакмице, Јордан ме је у авиону питао: Шћепо, шта си помислио у тренутку кад ти је Милко вратио лопту? Помало затечен великим успехом, успео сам само да процедим: Јој, шта ће бити ако ово промашим“, у разговору за МОЗЗАРТ Спорт Шћеповић се присећа једне од анегдота са „луде“ утакмице на којој је екипа тадашњег тренера Ивана Голца прошла даље захваљујући већем броју погодака у гостима (први сусрет 2:1, игран у Мостару због суспензије стадиона у Хумској 1).

За пренос меча из Шкотске Јордан Ивановић је исте године добио награду Златни микрофон, Партизан прилику да у наредној рунди такмичења које више не постоји одмери снаге са Гронингеном (и прође даље у још једном трилеру), али навијачи Парног ваљка повод да о чудесној ноћи из Глазгова распредају већ четврт века.
„Сећам се као да се играло јуче. После мог поготка публика која је током целог меча правила несносну буку – толику да једни друге нисмо могли да чујемо на терену – на пречац је утихнула. Такав тајац у животу нисам доживео. Док сам трчао ка клупи, да прославим најдражи гол у каријери, видео сам Шкоте свих узраста и залеђеног лица. Одједном се учинило да је стадион празан. За оне који не знају, на њему је било 50.000 гледалаца. За нас је то била утакмица са инфаркт, могу мислити како су се они осећали“.

КОЛИКО ЈЕ ГОЛОВА ДАО ЏЕКАНОВСКИ? ТО НИ БУДА ВУЈАЧИЋ НИЈЕ ЗНАО...

Какав је успех Партизан направио најбоље сведочи податак за Гиниса. Од 1962. до данас ниједан клуб у европским куповима није дао Селтику гола на његовом терену. Нико осим Партизана.
„Били смо инспирисани до крајних граница. Понајвише захваљујући тренеру Ивану Голцу, мајстору мотивације, који нас је све време уверавао да смо бољи од Шкота и да ћемо сигурно проћи даље. Још кад смо видели да нас је југословенска јавност испратила у стилу „немају шансе, сигурно испадају“, а да су новинари на Острву писали о нама као да долазе разбојницима са Балкана, добили смо додатну енергију и пренели је на терен“.

Шћеповићев гол неколико тренутака пре краја лансирао га је у хероја меча у коме се слава смешила Деријушу Џекановском. Од пет голова Селтика пољски нападач је постигао чак четири и играо толико добро да се уселио у још једну урбану легенду.
„У то доба играо се другачији фудбал, посебно у дефанзиви, где је свако имао стриктан задатак. А наш штопер Будимир Вујачић био је одређен да чува баш Џекановског. Кад смо га после меча, у слављеничком расположењу, питали: добро, Будо, како си дозволио да ти побегне четири пута, он то никако није хтео да призна. Говорио је да је Џекановски дао само два гола и заиста је веровао у оно што је причао. Освестио се тек кад смо стигли у Београд, погледао новине и ТВ снимак, али му због тога, наравно, нико не замера“, додаје Слађан Шћеповић.

ЂУРОВСКИ ЈЕ ДОБИО ТРАКУ И САМО ЈЕДАН ЗАДАТАК: НЕ ВРАЋАЈ СЕ НАЗАД!

Гостовање у Шкотској стигло је у изузетно тешком тренутку по Партизан. Црно-бели су били трећи отпозади на табели првенства Југославије, само неколико дана пред пут остали без тренера Момчила Вукотића (поднео оставку после пораза у вечитом дербију од Црвене звезде 0:1), а у тренуцима клупских превирања палицу је преузео Иван Голац. И начинио, испоставило се, генијалан потез, јер је тадашњег капитена Горана Плавог Стевановића оставио на клупи, а траку обавио око руке Милку Ђуровском.
„Дан пред полазак на пут држим састанак на коме тражим од играча да се изјасне јесу ли спремни за борбу и да они који евентуални нису и не крећу на Острво. Сви ћуте, таман помислим „добро је“, кад се из ћошка јавља Милко и каже: шефе, нисам сто посто спреман. И шта радим? Одлазимо на вечеру, а после ње качим на огласну таблу списак путника, а иза имена Милко Ђуровски напишем – капитен! То је имало такав психолошки ефекат на Милка да је решио утакмицу против Селтика, а онда у наредном колу малтене сам избацио Гронинген“, враћа филм на чувене дуеле Иван Голац.

Он открива да је Милку поверио и специјални задатак на поменутом мечу.
„Сви су имали гомилу обавеза, а Ђуровски само једну: да се нипошто не враћа на нашу половину! Шта ће ми? Његов посао су били голови, давао их је и намештао и хвала му на томе, јер је три гола наместио и један дао. Шта ћете више...“

Човек који је изванредно познавао менталитет Енглеза, јер је претходно на Острву провео седам сезона – и био посебно цењен због игара у дресу Саутемптона – сматра да је пораз вредан победе ствар психологије.
„Моје није било да спремим екипу да трчи и ратује, него да је опустим и делујем као педагог. Све ривале поштујем, али ником пре меча не признајем да је бољи. Зато у припреми утакмице играчима уопште нисам помињао шта је Селтик, јер нисам желео Шкотима да дајем на значају. Из истог разлога сам момцима непосредно пред излазак на терен саопштио: идемо да згазимо Селтик као плитак поток. Тако је и било. Први гол дали смо у осмом минуту, до тад пропустили још две прилике, један погодак на је неоправдано поништен при резултату 4:3, а кад се све повољно завршило, мој сарадник, легендарни Милутин Шошкић, одушевљен реченицом из свлачионице само је узвикнуо: да смо 1966. имали Иву за тренера сигурно бисмо освојили Куп шампиона у Бриселу“.

ГОЛАЦ ШКОТИМА: НАПАШЋЕМО СА ЧЕТВОРИЦОМ, УВЕК ИГРАМО НА ГОЛ ВИШЕ

Затечени игром Партизана били су и сами Шкоти, иако Иван Голац открива и то да им је на време „нацртао“ с каквим ће тимом Парни ваљак изаћи на Паркхед.
„Чувени коментатор Би-Би-Си-ја Бари Дејвис је дан пред утакмицу дошао у наш хотел и после ручка ме замолио да му, радни његове припреме сусрета, кажем нешто више о нашој екипи, у каквом ћемо саставу играти и како се изговарају имена играча... Све сам му објаснио и на крају смо имали интересантан дијалог:

„Добро, Иване, а како ће Партизан играти?“

„Напашћемо Селтик и то са четворицом играча!“

Да ли се зафркавате са мном, знате ли ви шта је Паркхед, колика је његова снага?

„Не брини ништа, све ми је јасно, ми увек играмо на гол више“.

После ових речи закључак Голца је више него јасан:
„Постали смо једина европска екипа у историји која је Селтику дала четири гола на његовом стадиону, ако су ФИФА и УЕФА својевремено овај меч уврстили међу десет најбољих свих времена у историји фудбала, онда заслужује да се о њему код нас прича сваки дан“.

Ремек дело. Што рече Јордан Ивановић:
„Ова утакмица заслужила је да је види читав фудбалски свет.“

ПРВО КОЛО КУПА КУПОВА (СЕЗОНА 1989/1990) – РЕВАНШ УТАКМИЦА

СЕЛТИК – ПАРТИЗАН 5:4 (1:1)
/Џекановски 25, 47, 55, 80, Вокер 65 – Вујачић 8, Ђорђевић 50, Ђуровски 61, Шћеповић 89/, први меч 1:2

Глазгов, 27. Септембар 1989.
Стадион Пархед
Гледалаца: 49.500.
Судија: Клаус Пешел (Немачка)

СЕЛТИК: Бонер, Елиот, Вајт, Роган, Галовеј, Мекстеј, Грант, Еткен, Вокер, Милер, Џекановски.

ПАРТИЗАН: Пандуровић, Вујачић, Станојковић, Петрић, Спасић, Миланич, Ђорђевић (од 79. Бајовић), Милојевић, Богдановић (од 62. Ђурђевић), Шћеповић, Ђуровски.