Видео - Сјећања: Ноћ кад паде Кајзер и 'роди' се Деки!

Пре 18 година, Црвена звезда је остварила победу која се и данас сматра највећом у последњих две и кусур деценије, а подсетите се како је ту утакмицу доживео и преживео њен 18-годишњи херој.

Фудбал 30.09.2014 | 18:00

Када је била на врхунцу славе и моћи, Црвена звезда је због политике и санкција доживела тежак ударац и морала да распрода шампионски тим. Ко зна да ли би још нека европска круна дошла на Маракану, да је све остало нормално.

После санкција више ништа није било исто. Уместо европске круне, амбиција Црвене звезде је била да презими у Европи и дочека „кратке рукаве“. Ипак, навијачи су то брзо прихватили као реалност и Маракана је опет постала место где се игра добар европски фудбал. Повратак на међународну сцену 1995. година је био болан, пошто је Звезда доживела изненађујући неуспех против Ксамакса. На прву победу се чекало до јесени 1996. године. Звезда је у првом колу КПК на гол у гостима избацила Хартс (0:0, 1:1), уследио је двомеч са Кајзерсалутерном и минималан пораз у првој утакмици у Немачкој.

Ото Рехагел је два месеца раније преузео немачки клуб. Кајзерслаутерн у КПК играо као освајач купа Немачке из претходне сезоне у којој је испао у Цвајту. Први пут у историји. До тада је уз Келн, Ајнтрахт и Хамбург био један од четири диносауруса Бундеслиге који су одиграли сваку сезону у елити. Рехагел их је преузео да их врати натраг у елиту. У томе ће и успети, јер ће у тој сезони изборити пласман у прволигашки ранг, а већ у следећеј иписати историју када са Кајзером освоји Бундеслигу!

Тај и такав моћни Кајзер са двојицом финалиста ЕП 1996. Куком и Кадлецом, легендарним Андреасом Бремеом, Бразилцем Ратињом и осталима долази у Београд. Крцата Маракана, 26. септембар 1996. године. Последњи пут кда се славила европска победа на Маракани, било је то против минхенског Бајерна у оном легендарном полуфиналу КЕШ. Немци као Звездина судбина.

То вече је Звезда забележила једну од најславнијих победа у клупској историји. Та победа је и до дана данашњег највећи успех клуба са Маракане у еврокуповима после укидања санкција. Од ње је прошло 18 година. Најбољи начин да се подсетимо тог тријумфа је да га преприча његов главни јунак - Дејан Станковић.

Преносимо одломак из књиге „Дејан“, аутобиографије нашег прослављеног фудбалера. Како је он доживео и преживео Кајзер...
„Пунолетство обележавам у авиону за Немачку, мој други отац Пижон Петровић ми говори 'Деки, славићемо после Кајзерслаутерна'. Немци озбиљна прича, озбиљна екипа, са много репрезентативаца. Кадлец, Бреме, Вагнер, Кука, Ридл... На Фриц Валтеру играмо, они дају гол и побеђују 1:0. Многи су тада помислили, слика већ виђена. У раскораку нам долази Партизан, нама глава у реваншу и наравно да они то користе. Тражила се, ипак, карта више. Маракана, пуна, игла нема где да падне.

Из екипе која је изгубила у првом мечу само ја не играм. Љубојевић је почео... Пики ме ставља на клупу. Али, већ после пола сата ме зове и каже 'седи овде поред мене'. И почиње да прича, 'види ово, види оно, видиш везни ред, видиш где можеш да помогнеш.' Шаље ме на загревање и улазим одмах на полувремену.

Прва лопта њима, друга лопта њима, трећу сам шутнуо у аут. Катастрофа. Четврти додир, полуконтра за нас, истрчавамо Зоки Јовичић и ја, он ми је даје и после тога ја кажем Божја воља! Да успем да је исконтролишем, да предиблам оног Коха, чупавог, и да је упутим ка голу и да падам и да је не видим, видим само да је Рајнке нема на руци. Нисам видео како је ушла у мрежу, само сам чуо – гол! 1:0, 55. минут. Е то је осећај! И сада када гледам те касете с времена на време, ЦД, не гледам више гол, него стадион, гледам публику. Навијање. И идемо у продужетке. Цепамо се с њима, све, опет Божја воља. Дуга лопта, Зоки Јовичић се избори, центрира, неко је скине голману с руке, ја је тамо на 16 примим, као да сам пре тога одиграо 140 европских утакмица. Туп, 2:0! Истрчавам на север, добијам жути картон. То је већ полако остварење сна. Да будеш у Звезди, да носиш „десетку“, да решаваш важну утакмицу. Испрашили смо Немце.

Наредно јутро осетиш да ти се живот променио. Да није као пре. Није... Био си ту, клинац од 17 година, играо си, давао неке голове, али тада, после Кајзерслаутерна, осетиш да ти се живот променио. Тада сам ставио темељ и кренуо да градим други спрат. Али, имао сам чврстину. Много је случајева када су неки одлетели, имали турбо убрзање, све додирнули, и новац, и кола, и девојке, све, све... И када крену низбрдо, немају за шта да се ухвате. Ја сам сваку своју степеницу најпре добро урадио па стао на њу.

„Вундеркинд“, „Немци згажени“, „Мали – велики Дејо“, „Десетка за десетку“... Наслови. Изјава милион. Жреб нас је касније послао на Барселону.“

26. септембар, 1996. године.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – КАЈЗСЕРСЛАУТЕРН 4:0 (1:0, 0:0)
/Дејан Станковић 55, 97, Његуш 107, Пантелић 120/
Стадион: Маракана (60.000 гледалаца)
Судија: Ерик Блеро (Белгија)

Црвена звезда: Милојевић, Живковић, Ђорђевић, Његуш, П. Станковић, Сакић, Огњеновић (од 84. Пантелић), Ванић, Јовичић, Анић, Љубојевић (од 46. Д. Станковић)
Кајзерслаутерн: Рајнке, Грајнер, Кадлец, Бреме, Вегман, Вагнер, Кука (од 90. Рајх), Франк (од 81. Рише), Ратињо, Шефер, Коф (од 77. Ридл)