Не дозволите да Српском завлада синдром Коџоман

Ипак су Лакташи већ 17 година политичка ђедовина Милорада Додика, па 42 одсто гласова које је добио кандидат ''Савеза за промјене'', Вукашин Војиновић, уопште није лош резултат, јер треба имати на уму да се на изборе одазвало нешто више од 50 посто гласача, тачније њих 16.057.

Република Српска 30.09.2014 | 14:11

Шта би било да је на гласање изашао и онај апстинетски остатак, не треба много да размишљамо, народски речено: ''Коџомана не би било ни у љељама''.Али, ето, Милорад је успио искамчити још једну политичку побједу на уштрб летаргичног народа, који не жели да се мијеша у свој живот. Они који нису изашли на гласање опет су намагарчени и управо су својим неизласком дали глас ономе због кога и не желе на изборе. Власт их је створила безвољнима да направе тај пресудни корак и учине нешто за себе, те умјесто да мијењају кочничаре свог живота, они су им свом снагом својих плућа дунули у једра.

Не треба бити много паметан па закључити да је међу оних 16.075 који гласаше за Коџомана све до један члан СНСД-а. Они који су заокружили Коџомана знали су коме дају свој глас.

То је њихово право и њихова одлука да је СНСД-ов кандидат вриједан повјерења мора се поштовати. Ипак, није ли помало глупо да побједу односе људи који имају повјерење од само 25 посто гласача од укупног броја гласача. Такву побједу омогућава она половина која не жели да обави своју грађанску дужност. Питање је  - због чега они који нису изашли на изборе вјерују да њихово неизлажење не утиче на исход избора?Иако је побједа СНСД-а остварена незаинтересованошћу грађана Лакташа за изборе, медији који су на страни јачега на сва звона су прогласили ову неубједљиву СНСД-ову побједу, представљајући је као јако убједљиву.

Иако је Коџоман тај за кога се гласало, ипак се зна ко у СНСД-у носи ловорике сваке побједе. Наравно, Биг Миле, јер да нема Миле не би било ни Коџомана. Шта је брига икога за тамо неког Милиног каријеристу који је најкраћим путем који млад човјек може изабрати, а то је наравно политика, себи дограбио парче власти. Апсолутно није важан појединац, важно је ко тим појединцем управља, а ту је Милорад који уз функцију предсједника Републике Српске обавља и све оне остале функције од значаја за овај енитет.

Има Миле својих Коџомана за извоз, јер свако ко се за Милорадов рукав ухвати и барем му десет пута стисне руку, аутоматски постаје начелник општине, члан управног одбора, министар, премијер. Свемоћни Миле је у стању од сенилног старца да направи предсједника, од студента директора фирме, од наставнице премијера... Умије Миле, јер Миле има моћ да управља нашим животима а да одговорност за неуспјешну политику и сиромаштво становништва не сноси нико.Пуцале су прангије у Лакташима, славило се и пјевало. Милорад Додик је био срећнији но икада прије. Цијели СНСД се сјатио у ту општину да покаже остатку Републике Српске колико су јаки. Ово је само почетак, кажу челници ове патрије, јер након 12. октобра цијела ће Спска славити као што ми данас славимо у Лакташима.

Вјерујемо да садашња партија на власти, СНСД, али и њихови коалициони партнери ДНС и СПРС, жељно очекују да се грађани не одазову на Опште изборе 2014.

Или да се одазову, али у што мањем броју, јер само на тај начин могу да славе побједу.На примјеру ванредних избора који су се у недјељу десили у Лакташима, видјели смо да је за Мирослава Коџомана било свега четвртина од укупног броја гласача, али да је то било довољно за ''апсолутну побједу'', јер половина грађана није хтјела да учествује у демократском процесу званом Избори.

Било би јако погубно ако би се и остатак грађана Републике Српске на дан избора у недјељу 12. октобра понио као ових 16.000 Лакташана, који су пасивно посматрали како други одлучују о њиховој судбини.На тај начин би и овај пут неколицина грађана дала апсолутну власт и моћ владајућој гарнитури, легализовала њихов нерад и коруптивни менталитет, опет би онај изабрани слој друштва наставио да живи у благодетима, док би онај већински, успавани дио, који није имао снаге да одвоји пола сата живота и заокружи неког од кандидата, наставио да труне у својој незаинтересованости да се избори за боље сутра.

Зато ово што се десило у Лакташима ( али и у Сребренику, гдје је изашло нешто преко 30% гласачког тијела) не би смјело да буде правило, него лош примјер несретног случаја шта се деси када грађане захвати синдром пасивности према гласању.

Не дозволите себи луксуз да будете спавачи, четири године је предуго да би вам их неко за само један дан украо и потрошио улудо. Промјене, уколико их желите,  могу се десити једино ако изађете на изборе 12. октобра и кажете за кога и шта јесте, а за кога и за шта нисте!  

Извор: бука.цом