До богатства преко народа и политике

Једном просвјетном раднику би требала 21 година да постигне оно што је његов бивши колега Игор Радојичић успио за скоро дупло краћи период - уштедјети 100.000 КМ, купити стан, гараже, земљиште и аутомобил.

Република Српска 29.09.2014 | 19:58

За разлику од свог бившег колеге, који у том периоду не би могао потрошити ни марку на храну и остале свакодневне трошкове, Радојичић издржава и двоје дјеце.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске (НСРС) је један од 160 особа чију су имовину истраживали новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН). Новинари су прегледали њихове имовинске картоне, примања и обавезе, судске регистре, вриједносне папире и те податке објединили у бази која је потпуно бесплатно доступна јавности. База садржи податке о функционерима у извршној и законодавној власти, актуелним и бившим политичарима који су се однедавно посветили другим дјелатностима.

Истраживање је показало да се имовина функционера у већини случајева увећава. За релативно кратко вријеме они постају власници: станова, кућа, пословних простора и аутомобила. Осим тога, успију и уштедјети. Прегледани су имовински картони 92 политичара, а 51 је пријавио да има уштеђен новац. Њихова уштеђевина износи пет милиона КМ.

За разлику од просјечне плаће у прерађивачкој индустрији или образовању од 580 до 840 КМ, плата функционера је између 2.500 КМ и 6.000 КМ, зависно од нивоа власти на којој обављају законодавне или извршне функције.

Захваљујући законима које су сами изгласали, они, између осталог, имају право и на: високе дневнице, регресе, накнаде за одвојени живот, комисијски рад и јубиларне награде. Такође, имају могућност да и након престанка јавне функције у периоду од шест мјесеци до годину дана примају „бијели хљеб“, односно накнаду у висини дотадашње плате.

Из просвјете у политику

Игор Радојичић је престао радити на Бањалучком универзитету након што је 2002. године освојио други мандат у Народној скупштини РС. Био је члан Демократске социјалистичке партије која се те године придружује Савезу независних социјалдемократа (СНСД). Ову владајућу странку Радојичић представља у Народној скупштини РС посљедњих 12 година. И на овогодишњим изборима се бори за мјесто у овом законодавном тијелу, гдје зарађује мјесечно око 4.000 КМ.

Када је 2002. године изабран за посланика, Радојичић ништа није имао, а његова супруга Сања само станарско право над станом у Бањој Луци. Имовина им је расла наредних дванаест година па су тако у имовинском картону из 2014. године написали да у Бањој Луци имају стан и гараже у вриједности од 90.000 КМ, земљиште од 5.400 КМ, аутомобил Ситроен Ц5 вриједан 20.000 КМ те 100.000 КМ уштеђевине. До објављивања приче Радојичић није био доступан за коментар.

Радојичићи су током 2013. године мјесечно зарађивали око 7.500 КМ.

Професорску каријеру политичком је замијенила и Катица Черкез која у федералном парламенту представља Хрватску демократску заједницу Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ). Након двадесетогодишње каријере професорице географије, Черкез је 1996. године постала чланица ХДЗ-а БиХ и запослила се у Општини Витез. Четири године касније је изабрана за општинску начелницу, а потом је кратко била и министрица околиша и туризма у Влади ФБиХ. Посљедња два мандата провела је у Парламенту ФБиХ, гдје жели и остати. На предстојећим изборима је кандидат за исто радно мјесто на којем мјесечно прима око 4.200 КМ.

Черкез и њен супруг Драго имају кућу коју процјењују на 300.000 КМ, земљиште вриједно 20.000 КМ, аутомобил Опел Астру те уштеђевину од 60.000 КМ.

До богатства преко политике

На изборима од 2002. године кандидати имају обавезу да пријаве своју имовину и њену вриједност. Изборни закон БиХ прописао је обрасце у којима биљеже податке о некретнинама, приходима и обавезама те их предају Централној изборној комисији (ЦИК) која проводи изборе. Кандидати податке попуњавају према властитој савјести, јер их Закон не обавезује да напишу све што имају нити постоји механизам провјере тих података.

Због тога неки од њих предају обрасце не уписујући ништа од имовине или наведу тек дио онога што посједују.

Грађани су ове имовинске картоне могли видјети на веб-страници ЦИК-а до априла 2012. године, када су уклоњени због одлуке Апелационог вијећа Суда БиХ у којој се као разлог наводи заштита личних података.

ЦИН је избрисао све личне податке из имовинских картона које су политичари попуњавали до 2010. године и пребацио их на своју веб-страницу на којој се налазе и преписи имовинских картона кандидата за опште изборе 2014. године.

Ти подаци показују да су током обављања јавних функција своју имовину увећали и премијер Федерације БиХ (ФБиХ) Нермин Никшић и делегат у државном парламенту Халид Гењац.

Никшић је члан Социјалдемократске партије (СДП) од 1993. године, а већ седам година је њен генерални секретар. Послијератну службу у Општини Коњиц напушта 2000. године, освојивши мјесто заступника у Парламенту ФБиХ. У овом законодавном тијелу је остао до 2011. године када је именован за федералног премијера.

За разлику од 2002. године, када је у имовинском картону написао да има само аутомобил вриједан 5.500 КМ, у овогодишњем картону Никшић биљежи имовину укупне вриједности 316.000 КМ. Према картону, Никшић има: стан у Сарајеву, викендицу и наслијеђени пословни простор у Коњицу гдје, поред тога, један стан дијели са супругом, а други, као насљедство од оца, са братом. Никшић вози Фолксваген Тигуан вриједан 50.000 КМ.

Он и његова супруга Надија дужни су банкама 92.000 КМ. Током прошле године мјесечно су зарађивали око 5.100 КМ. До објављивања приче није био доступан за коментар.

Актуелни премијер Федерације ове године излази на опште изборе и нада се да ће му бирачи дати повјерење за четврти мандат у федералном парламенту.

Халид Гењац, члан Странке демократске акције (СДА) и делегат у Дому народа БиХ, од 2000. године је четири пута био кандидат за државни парламент, а само једном је изабран гласовима грађана. За остале мандате су га делегирале колеге из федералног парламента у државни Дом народа.

Гењац је у имовинском картону 2002. године написао да заједно са супругом Садиком има стан и гаражу у Сарајеву те да посједује дионице вриједне скоро 11.000 КМ. Након четири године на листу имовине додао је аутомобил Волво од 10.000 КМ и 231 дионицу у Инвестиционом фонду АБДС. Према подацима Сарајевске берзе, ове су дионице тада на тржишту вриједиле око 47.000 КМ.

До 2010. године Гењац је стекао још један стан, а стари Волво је замијенио за БМВ ИКС-3, док је супруга Садика дописала Тојоту јарис. Аутомобиле је процијенио на укупно 45.000 КМ.

Ове године је додао и уштеђевину од 120.000 КМ те наслијеђену кућу са земљиштем у Високом. Супружници Гењац сваки мјесец заједно зараде скоро 7.500 КМ. Гењац је новинарима ЦИН-а рекао да му је политика једини извор прихода и да је све стекао у складу са законом.

„Бавећи се овим послом и на овај начин немогуће се обогатити“, рекао је Гењац. Он се ове године кандидовао за посланика у државном парламенту.

У току овог мандата Гењац се окушао и у приватном бизнису, али то није дуго трајало. Са колегама из Парламента Милорадом Живковићем из СНСД-а и Мирсадом Ђугумом из Савеза за бољу будућност формирао је 2011. године компанију за чување матичних ћелија - ЦОРД иПС д.о.о. Тројицу политичких супарника повезује докторска професија. Пословна коалиција није дуго трајала јер су се Гењац и Ђугум убрзо повукли из бизниса.

Гењац каже да му је Живковић понудио овај посао па је уплатио 1.000 КМ за оснивачки улог. Додаје да се из бизниса повукао јер је имао много обавеза те да фирма у то вријеме није ни радила.

Милиони на штедним рачунима

Од 160 кандидата из ЦИН-ове базе података више од пола њих су кандидати на предстојећим изборима. Међу њима је 51 политичар који је у имовинском картону пријавио уштеђевину, дивиденде, животна осигурања и новац на текућим рачунима у укупном износу од пет милиона КМ.

Уз овај новац неки од њих предњаче по броју некретнина које имају. Међу њима су: предсједник РС Милорад Додик, министар финансија и трезора БиХ Никола Шпирић и министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија.

Додик је процијенио да укупна имовина коју посједује са супругом Сњежаном вриједи 2,93 милиона КМ. Супружници Додик су власници два стана и куће у Србији те стана и куће са земљиштем у Лакташима. Додик
је у имовинском картону написао да је његов син Игор сувласник воћарске фирме „Фрит Еко“ из Градишке, али није навео њену вриједност, јер је због елементарних непогода није могао процијенити.

Ова фирма је 2011. године била вриједна 9,6 милиона КМ. ЦИН је тада писао како је „Фрит Еко“ за четири године уз минималан оснивачки улог од по 1.000 КМ достигао милионску вриједност. Уз Игора, оснивач је и Мирко Добрић, супруг родице Милорада Додика.

Додик је кандидат за предсједника Српске, функцију која мјесечно доноси око 4.000 КМ.

Његов страначки колега Никола Шпирић пријавио је да има стан и пословни простор у РС у вриједности од скоро 400.000 КМ те породично имање од 11 хектара у Прекаји код Дрвара. Шпирић је у прошлим имовинским картонима пријавио и три стана са гаражама у иностранству – свој у Новом Саду, синовљев у Београду и кћеркин у Бечу. На изборима 2014. године је кандидат за посланика у државном парламенту.

Предсједник СДП-а Златко Лагумџија са породицом посједује по један стан у Дубровнику и Сарајеву те пословне просторе и викендицу укупне вриједности 1,26 милиона КМ. И он ове године на изборе излази као кандидат за државни парламент.

Подаци из имовинских картона показују да вриједне некретнине имају и релативно млади политичари, као што су државни посланик и потпредсједник СДА Сенад Шепић те федерални министар образовања и науке Дамир Машић. Они су без икакве имовине у политику ушли у својим двадесетим годинама.

Обојица су од 2002. године били заступници у Парламенту ФБиХ – Машић до 2010. године када је постао федерални министар, а Шепић до 2007. године када је именован за замјеника државног министра цивилних послова.

Пред овогодишње изборе Машић је имао стан и земљиште у Сарајеву чију вриједност је процијенио на 122.000 КМ те аутомобил Пежо од 12.000 КМ. Он и његова супруга Сакиба до 2018. године морају отплатити кредите од 102.000 КМ. Машић је за ЦИН рекао да му је политика једини извор прихода.

„Да се разумијемо, ми имамо као званичници реално натпросјечна примања, али немамо примања за авионе, камионе, милионе и не знам ти ни ја шта“, каже Машић и додаје да се велики број људи бави овим послом зато што га воли, а не зато што су видјели прилику за стицање богатства.

Шепић има стан, који, према његовој процјени, вриједи 269.000 КМ. Купио га је уз помоћ кредита од 140.000 КМ, након што је продао земљиште и стан који је прије имао. Новинарима ЦИН-а рекао је да, поред тога, као жирант враћа туђи кредит од 242.000 КМ. Вози „Пежо“ од 20.000 КМ.

„Оно што вам могу рећи је да се може од овог посла добро живјети у БиХ. Када се то упореди са многим другим професијама, ово је један од уноснијих послова“, рекао је Шепић и додао да се плате званичника морају смањити.

Више од половине политичара из ЦИН-ове базе података су кандидати за државну, ентитетске и кантоналне скупштине, предсједника и потпредсједнике РС те мјеста у Предсједништву БиХ.

Колико њих ће освојити нови мандат овиси о гласовима скоро 3,3 милиона бирача од којих је сваки шести незапослен.

Центар за истраживачко новинарство