Министарка се куне: "Гранд трејд" све радила по закону

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић изјавила је да је у складу са законом све што је изграђено на локалитету на коме фирма "Гранд трејд" гради комплекс.

Голићева је рекла за АТВ да јој је сатисфакција то што је за све грађевинске дозволе које су донесене суд потврдио да су издате у складу са законом.

"Свим оним актерима који покушавају да снимају неке филмове поручујем да ћу ја своју сатисфакцију потражити путем суда, не само због себе, него и због своје породице и свих својих сарадника који су учествовали и припремали ове грађевинске дозволе. Понављам, све што је урађено на локалитету гдје `Гранд трејд` гради компелкс, урађено је у складу са законом", истакла је Голићева.

Она је навела да је чињеница да у Републици Српској постоји више од 85.000 нелегално изграђених објеката.

"Обећала сам када сам именована за министра да ћемо решавати питање легализације и то и решавамо. Задовољство ми је што је Закон о легализацији усвојен једногласно у парламенту Републике Српске. Решили смо питање легализације, на који начин треба да се легализују бесправно саграђени објекти и све иде својом динамиком", каже Голићева.

Она је подсетила да је мај 2015. године крајњи рок до када грађани треба да поднесу захтеве за легализацију, а све касније што се поднесе сматраће се нелегално саграђеним и инспекцијски органи треба да руше те објекте.

"Међутим, постоје објекти који никада неће моћи бити легализовани. Видели смо да су поплаве избациле неке ствари које нису требале да буду такве као што јесу на терену. Многи објекти су изграђени на местима где не могу да буду изграђени и ти објекти неће моћи бити легализовани", појаснила је Голићева.

Она је навела да је законом тачно прописано који објекти неће моћи бити легализовани. "Зашто су то јединице локалне самоуправе толерисале, зашто инспекцијски органи нису благовремено реаговали - то треба питати њих", рекла је Голићева.

Говорећи о изградињи моста између Братунца и Љубовије, она је подсетила да су ресорна министарства Србије и Републике Српска имала три конкретна састанка с тим у вези.

"Мост у Братунцу је пројекат који је Влада Републике српске договарала са Владом Србије. Да би се један мост, или било који инфраструктурни објекат изградио, потребно је да постоје решени имовинско-правни односи. Треба да буде урађена просторно-планска документација, да се тај главни пројекат изради, да буде ревидиран главни пројекат, да се договоре надлежности између две државе, ко ће коју дозволу завршити. Ресорно министарство на чијем сам челу је своју обавезу по том пројекту завршило", навела је Голићева.

Она је рекла да се зна да Република Српска, односно БиХ, гради заједнички прелаз и приступну саобраћајницу, а Република Србија гради сам тај мост.

"Завршене су процедуре, завршен је пројекат, колико имам информацију, он је на ревизији. Морају да се закључе уговори између БиХ и Србије, а да о том мосту одлучује Република Српска он би се већ почело градити", рекла је Голићева.

Према њеним речима, процедуре у институцијама БиХ отежавају већ много тих ствари које су требале да се реализују.

Голићева је нагласила да ће Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске заштитити Национални парк "Сутјеска".

"Крајем 2005. године влада Пере Букејловића и влада Младена Иванића донијела је концесију и одобрила изградњу шест мини хидролектрана на реци Сутјесци и на реци Хрчавки. Првобитна замисао је била да на реци Хрчавки буде акумулација од 20 метара, међутим, након израде студија утицаја на животну средину и стратешке процене, утврђено је да не може бити ријечи о таквом објекту и могуће је градити само мале хидроелектране", додала је Голићева.

Када је у питању река Хрчавка, она је навела да су то хидроелектране које су у другој и трећој зони и никако нису у првој зони Националног парка "Сутјеска".

"Нама је превсходно циљ и интерес, као ресорном министарству, да заштитимо Национални парк, што смо низом својих активности и показали и доказали - од доношења плана управљања и заиста водимо рачуна да то буде заштићен, али и одржив Национални парк", рекла је Голићева.

Голићева је навела да је те 2005. године дато више од 100 концесија и нико их није поништио и оспорио.
"Као одговорна особа, не желим да будем кривац и да Република Српска трпи шету због рада ресора на чијем сам челу", каже Голићева.