Бањалучани рекордери по броју развода

У Републици Српској прошле године забиљежен је рекордан број развода бракова, који се у односу на 2009. годину удуплао, показују подаци Републичког завода за статистику.

Уколико се упореди број склопљених бракова у 2012. години с бројем разведених у прошлој, долази се до податка да сваки пети брак пропада.

Све је "пукло" у 1.052 брачне заједнице, а највише су се разводили Бањалучани, гдје 270 бракова више не постоји, и у Бијељини, у којој је забиљежено 119 развода.

Статистика показује и како су се највише разилазили супружници који су живјели у браку од пет до девет година, а затим они који су у браку остварили преко десет година стажа.

На другу страну, када је женидба у питању, склопљено је 5.467 брачних веза, што је приближно броју из 2012. године, а највише младенаца је у старосној групи од 25 до 29 година.

Ипак, треба истаћи да године понекад не представљају проблем за стајање на "луди камен" па је статистика забиљежила како је судбоносно "да" рекло шест младожења старијих од 85 година, док су се двије "младе" удале у периоду између 80 и 84 године.

Биљана Милошевић, социолог, сматра да многи људи у причу о браку улазе не знајући какву обавезу и одговорност преузимају, те да су разлози за развод многобројни.

"Када су млади људи у питању увијек можете рачунати да је у питању исхитрени поступак или осветољубље, док је код других углавном општи фактор материјална и економска ситуација. То можда најбоје објашњава стара изрека 'када пара нема љубав изађе на прозор'", каже Милошевићева.

Према њеним ријечима, насиље у породици је такође један од разлога за бракоразводну парницу, као и лакомислени потези који се крећу од прељубе и кратких излета и до задовољења сујете.

Са друге стране, како каже, уколико се неко одлучи на брак у неком периоду треба очекивати проширење породице и долазак дјеце на свијет, па би прије свега требало разумјети све евентуалне посљедице до којих се долази бракоразводном парницом.

"Људи нису свјесни колико штетних посљедица остављају по своју дјецу. Након развода дјетету помоћ искаче од социјалних радника, пријатеља, баке и дједа, али ништа не може замијенити мајчинску и очинску љубав", каже Милошевићева.

Александар Милић, психолог, каже како је примјетно да се ментално здравље људи све више погоршава.

"Све већа потреба је за брачним савјетовањем од предбрачних веза па до формирања бракова и за вријеме живљења у њему. Дио људи не може да се прилагоди брачним обавезама које нису оптерећење ако је човјек здрав, јер тад представљају задовољство. Многи то не могу јер у браку виде трпљење, одрицање и обавезе и у томе себе не могу замислити", казао је Милић.

Како је казао, велики број људи има осјећај лишености и немогућности да сам себе води и задовољава потребе, па све то уноси у брачну заједницу, гдје долази до оптерећавања и удаљавања од партнера.