Додик прича о отцјепљењу, јер нема шта друго да понуди пред изборе

Амерички отправник послова у Босни и Херцеговини Николас Хил критиковао је председника Републике Српске Милорада Додика због његових ставова о отцепљењу Републике Српске од БиХ.

Он је нагласио и да САД желе да Бошњаци имају "конструктивнију улогу" у БиХ, као највећа етничка група.

Хил је оценио да Додик прича о отцепљењу јер бирачима уочи предстојећих избора заказаних за 12. октобар не може да понуди одговоре на питања која их стварно муче.

"Сигуран сам да ће Додик говорити о референдуму о независности РС сваких двадесет минута од данас па до 12. октобра. На неки начин, он је направио зачарани круг. Нема ништа да каже о економији", казао је Хил.

Хил је додао да је, без сумње, најважнија брига грађана РС корупција и потреба за новим радним местима, а Додик, уместо да говори о томе, говори о референдуму.Он сматра и да је Додикова, како је рекао, сецесионистичка реторика, један од разлога због којих инострани инвеститори не желе да дођу у РС па се привредна ситуација погоршава, а реакција на то је више приче о отцепљењу "и тако се зачарани круг затвара".

Оценио је и да неким политичким странкама у Федерацији БиХ такође одговара баш овакво Додиково понашање, а притом је алудирао на бошњачку Странку демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића.

Он је разочаран предизборним слоганом СДА "У јединству је снага" који, по њему, имплицира да, уколико се племе држи заједно, онда ће то на неки начин донети просперитет.

"То одговара и једној и другој страни", констатовао је амерички дпломата и појаснио да би САД желеле да Бошњаци у БиХ, као највећа етничка група, имају "конструктивнију улогу".

"Желели бисмо да видимо међу бошњачким лидерима људе који могу да разговарају с различитим етничким групама, који имају сјајне односе не само с Турском него и с Хрватском, Србијом и Црном Гором", казао је Хил.Како је упозорио, упркос фокусираности на проблеме у РС треба бити забринут и стањем у другом ентитету, Федерацији БиХ.

Он је поновио и да САД остају спремне да помогну у уставној реформи у БиХ и Федерацији, али тај процес би после избора морали да покрену политичари који добију поверење бирача.

Извор: Ослобођење