Шта су све Додик и Шпирић тражили од Кемала Чаушевића?

Двије милијарде КМ штете за буџет државе Босне и Херцеговине, због разних малверзација, а под диригентском палицом политичких врхова СДА, ХДЗБиХ и СНСД-а сума је због које ће неко морати одговарати када пред Судом БиХ започне процес вијека у којем ће крунски свједок бити бивши директор Управе за индиректно опорезивање БиХ Кемал Чаушевић.

Поједини медији који су под директним утјецајем врха ХДЗ-а већ су кренули у антикампању, односно текстовима покушавају „опрати“ оне који су вршили политички притисак на Чаушевића да за њих завршава вишемилионске послове.

Наравно, све се окреће на причу како је случај монтиран. Али, да ли су заиста сви они које је бивши директор УИО прозвао у свом првом исказу, а вјероватно ће током самог судског процеса на површину испливати и имена осталих политичких моћника који су у овом случају итекако сложни и увезани независно од тога којој партији или националном корпусу припадају заиста „чисти“ како се то тврди у неким медијима, показаће вријеме.

Упркос нарученим новинским текстовима којим се поред извртања чињеница настоји извршити и притисак на оне који објављују истину, и настојању да се очити криминал у вриједности од 2 милијарде КМ заташка, те свали на ситне играче, а да крупне рибе избјегну кривичну одговорност, наставља се са објављивањем имена оних које је Чаушевић прозвао у свом исказу.

У једином исказу датом до сада, и то одмах након хапшења, Чаушевић је открио тек дјелиће спреге власти и криминала.

Осим ХДЗ-ове врхушке Драгана Човића, кандидата за хрватског члана Предсједништва БиХ, Вјекослава Беванде, кандидата за заступника у Парламенту БиХ, те бившег државног министра финансија Драгана Вранкића, Чаушевић је навео и имена СНСД-ових јастребова - Милорад Додик, Никола Шпирић и Александар Џомбић.

Тако је Шпирић од Чаушевића, наводно тражио да једном предузећу из Тузле омогући поврат ПДВ-а у износу од пола милиона КМ.

Али, показало се према Чаушевићевом исказу након извршених провјера да ту нису чиста посла, јер га је Шпирић телефонски контактирао казавши му „како такво што није очекивао од њега“.

Поврат новца тузланском бизнисмену извршен је 2007. године, одмах након што је Шпирић засјео у фотељу предсједавајућег Вијећа министара БиХ.

Такође, Шпирић је од Чаушевића тражио и да ослободи царине на увоз шећера двије фирме у власништву Илије Студена.Дотични господин је наводно од Чаушевића тражио да нерафинисани шећер буде третиран као сировина за производњу, и као такав буде ослобођен плаћања царине.

Бивши директор УИО га је упутио на Вијеће министара и УО, а недуго послије тога тај бизнисмен је ослобођен плаћања царина, што је за шест година произвело штету од 60 милиона КМ по буџет државе БиХ.

Бизнисмен Студен тако је добио фаворизиран положај у односу на друге, увозио је количине шећера које су премашивале потребе цијеле БиХ. На тај начин, није оштећен буџет БиХ само већ су варани и инвеститори и ЕУ. Наводно се Студен Шпирићу у Бечу одужио станом за ову огромну услугу.

Такође, Шпирић је према наводима из Чаушевићевог исказа, како се незванично сазнаје, имао кључну улогу при незаконитом запошљавању људи у УИО.

Шпирић је, треба напоменути, као министар финансија БиХ истовремено и предсједник Управног одбора УИО БИХ.Од Чаушевића је тражио да запошљава људе из Тузле, и то углавном блиске рођаке Шпирићеве жене која је поријеклом из овог града, те десетак особа из Дрвара.

Списак са именима особа које је Чаушевић морао запослити наћи ће се међу доказним материјалима на Суду БиХ, јер се на њему налази Шпирићев потпис.

Чаушевић је наводно тек касније схватио да нико од њих не ради у УИО, већ на чувању и одржавању Шпирићеве куће те им је прекинуо уговоре о раду.Један од бизнисмена којем Шпирић стално помаже у поврату новца, а и на друге начине је и Горан Маринковић. Иако је УИО поднијела извјештај против њега, сва прича је заташкана јер је иза њега стајао управо Шпирић. Наводно је и сам Маринковић признао Чаушевићу да плаћа Шпирићу за услуге.

КАКО ЈЕ ЗАПОСЛЕН ДУБРАВКО ПРСТОЈЕВИЋ

Није само Шпирић умијешан у аферу вијека. И његов страначки шеф Милорад Додик вршио је притисак на Чаушевића да на мјесто шефа царина постави извјесног Цвјетиновића, а на мјесто шефа Одјела за контролу великих пореских обвезника Дубравка Прстојевића, бившег директора Фабрике дувана Бањалука.Чаушевић није удовољио том захтјеву, али Додикову вољу и жељу испунио је садашњи директор УИО Миро Џакула. Шта је још све Додик, иначе кандидат за предсједника РС тражио од Чаушевића и какву је имовинску корист остварио сазнаће се током суђења.

ДИЛ У ПРОДАЈИ ФИСКАЛНИХ КАСА

Такође, према ономе што је Чаушевић казао, како се незванично сазнаје и у процесу фискализације учествовао је Додик индиректно, преко тадашњег ентитетског премијера Александра Џомбића који је на тој позицији био тек икебана у рукама лидера СНСД-а.

Тада је јапанска фирма нудила да донира БиХ фискалне касе, али су Џомбић и Вјекослав Беванда, у то вријеме федерални премијер развалили доношење Закона о фискализацији, одбили јапанску донацију, те постигли договор да ентитети сваки за себе набави фискалне касе. Купљене су по цијени већој од 300 милиона КМ, и то, што је јако индикативно, оба ентитета од истог добављача из иностранства.

СУТРА ИМЕНА МОЋНИКА ИЗ СДА

Спрега врхова СНСД-а, ХДЗ БиХ и СДА и њихова увезаност када је ријеч о кориштењу политичке моћи и утицаја, да за себе остваре личну имовинску корист очита је у случају "Чаушевић": Сутра ће бити ексклузивно објављена имена утицајних СДА-оваца, бивших и садашњих, те бизнисмена за које је Чаушевић по њиховом налогу и притисцима морао одрађивати "прљаве послове".

Извор: Патриа