Манчестеру недостаје Фергијев Јунајтед!

Дани славе за Манчестер Јунајтед нису прошли, али тренутно дјелује као да ће Олд Трафорд још дуго жалити за тим временима и за једном особом.

У вокабулару малтене сваког навијача Манчестер Јунајтеда кључне су три ријечи: “Манчестер”, “Олд Трафорд”, “Сер Алекс Фергусон”. Фергусон је отишао с Олд Трафорда, остао је само Манчестер. Назив клуба и назив града. Јунајтед? Па и не изгледа баш уједињено задњих мјесеци…

Отишао је велики Фергусон 19. маја 2013. године. Морао је. Вријеме, хтјели то признати или не, мијења све. Промијенило је и Фергусона. Шкот више није млад, није подобан стајати уз аут-линију, жвакати и рукама гестикулирати својим играчима шта да раде. А они би то радили баш онако како он то жели. И Јунајтед би побјеђивао.

Након 38 освојених трофеја, 26 и по година проведених у клубу, Ферги је одлучио да је вријеме за одлазак. Истина, не потпуни, али је своје мјесто препустио - Дејвиду Мојесу. Менаџеру којег је сам препоручио клубу. Вјеровао је да оно што је урадио с Евертоном, Мојес може да настави радити на Олд Трафорду. Мојес јесте добар тренер, али као Фергусон, сложићете се - није. Нити ће икада бити.

Као директор Јунајтеда је посматрао Мојесов рад и убрзо се разочарао. Седмо мјесто на табели Премијершипа је оно што су некад навијачи најтрофејнијег енглеског клуба могли само у шали изговорити. Седмо мјесто? Јунајтед? Ма дајте... Мојес је трошио новац, доводио звијезде (Мата, Фелаини), али резултатски се ништа није мијењало. За Мојеса се није имало стрпљења, па је понуђен посао холандском селектору Лују ван Галу.

Некада прослављени тренер Ајакса, Барселоне и Бајерна је дошао у клуб. Почело се поново увелико причати о “атомском нападу” , о титулама, о слави… Међутим, ни холандски тренерски маг није успио да сложи коцкице и да просјечни Јунајтед врати у “незаустављиви Јунајтед”.

Почео је да тоне дубље брод којег је напустио Фергусон. Не као капетан који је осјетио надолазак непремостивог торнада, већ као неко чији брод је превише безбрижно пловио да га не би могао повести и неки други тренер. Но, ето, мјесецима се овај брод не успијева коначно пробити кроз торнадо и запловити у мирну луку.

Доведено је још звијезда, стигли су Радамел Фалкао, Анхел ди Марија, Лук Шо, Маркос Рохо, Дејли Блинд, Андер Ерера, али резултата нема. Силни милиони, који Фергусону нису били потребни да доведе врхунска појачања, отишли су низ воду. Нема оне магије коју је имао Фергусон. Нема неуништивог Јунајтеда, онога коме клубови попут Лестер Ситија или МК Донса нису могли утрпати по четири-пет комада. Времена су се промијенила, нагоре по Јунајтед. Ни Ван Гал, ни Мојес, нису лоши стручњаци. Једино је проблем што нису Фергусон. Нити ико може бити као он.

Докле год стари шкотски лисац из ВИП ложе посматра игру играча Јунајтеда, ствари неће бити идеалне. Не постоји тренутно право објашњење зашто је то тако. Можда тајну знају Гигс, Сколс, Фердинанд… А знали су и они, и сви они који су на било који начин везани за Јунајтед, да ће Фергусон једног дана постати бивши. Једино нису знали да ће га бити тако тешко надокнадити. У међувремену су навијачи Црвених ђавола допунили властите вокабуларе неким новим ријечима, али, вјерујте ми, не желите знати о којим ријечима се ради.