Грожђе - еликсир здравља и младости

Уживање у грожђу (Витис винифера) датира још од древних народа, који су га користили као еликсир младости. Претпоставља се да је прво грожђе расло око обала Црног мора ширећи се ка југу, још пре осам хиљада година.

Верује се да су прва вина настајала неконтролисано на високим температурама, где је брзо долазило
до врења сока грожђа. Таква вина била су права дионизијска посластица - густа, сирупаста и слатка. Најчешће су разређивана са водом и мешана са зачинским биљем, медом и сиром. Све до средине 19. века сваки исцеђен сок од грожђа одмах је претваран у вино. Тек открићем пастеризације успели су да добију неферментисани сок као посебно пиће.

Иако постоје бројне сорте, већина уживалаца зна за бело и црно грожђе.

Црно грожђе треба да буде што тамније, готово црно, а када се грозд протресе зрна не смеју да испадају. Кожица црног грожђа веома је вредна јер обилује фенолним материјама које му дају боју и укус, а људима здравље. Садржи и полифеноле резвератроле, антоцијане, катехине и кверцетине. Они су антиоксиданси који уништавају штетне супстанце, као и слободне радикале који могу да изазову тумор. Чувају и проходност артерија смањујући тако ризик за болести срца. Смањују и згрушавање крви и снижавају лош холестерол. За резвератрол је доказано да позитивно утиче на менталне и друге функције мозга, смањујући ризик од можданог удара.

Црно грожђе требало би јести што чешће и због калијума, мангана, витамина Ц, Б1 и Б6. Али и због обиља
биљних влакана, калцијума и гвожђа. Истраживања су показала да црно грожђе повећава ниво мелатонина, хормона неопходног за добар сан.

Бело грожђе је у много чему слично црном. Има приближно исту енергетску вредност, што значи око 20 одсто шећера, али је у односу на црно грожђе сиромашно фенолима. Такође није претерано богато ни калијумом и калцијумом. Суво грожђе је због своје слаткоће и лепљивости дуго избегавано, јер се сматрало да доводи до пропадања зуба. Новија истраживања су доказала супротно. Супстанце из сувог грожђа сузбијају раст бактерија одговорних за настанак каријеса и болести десни, јер обилују фруктозом и глукозом а не сахарозом, главним кривцем за обољења усне дупље.

Винско сирће требало би да се нађе у сваком домаћинству, јер је истовремено и хранљиво и лековито. Винско сирће хлади и стеже, смирује дијареју и крварење. Од винског сирћета спремају се облоге за разне болести, а повремено прање целог тела мешавином сирћета и воде чисти кожу и отвара поре, поспешује циркулацију крви, чиме организам постаје отпорнији на разне болести и спољашње штетне утицаје.

Осим што освежава, грожђе представља лек за чишћење крви, регулисање варења, уклањање масних наслага, лечење упалних процеса, као и за уклањање реуматских тегоба и кожних алергија. Грожђе делује као природни тоник организма, успорава старење, односно спречава деменцију и дегенеративне очне болести. Не садржи холестерол, али утиче на стварање доброг холестерола ХДЛ. Због тога се грожђе посебно препоручује деци, старијим особама, реконвалесцентима, практично свима, осим дијабетичарима, који ову воћку морају пажљиво да користе.

Уколико желите истински укусно грожђе, треба куповати само зреле гроздове, јер једном убрани гроздови више не сазревају. Пожељно је да зрневље грозда буде зеленкастожуте боје. Грожђе се пере непосредно пре јела, а да би се очувало свеже држи се у пластичној кутији у фрижидеру.

ЧИСТАЧ ЈЕТРЕ
Грожђе садржи јабучну и винску киселину, пектине, односно материје које успоравају ресорпцију масти, танине, међу којима посебно антоцијан, важан за обнављање крви. Од витамина садржи витамин А и Ц, и витамине Б групе, а од минерала калцијум, калијум, гвожђе, магнезијум. С обзиром на то да свежи сок садржи такође све ове састојке, представља изузетан чистач јетре, а такође помаже при избацивању уринске киселине из тела.