Трофејни тандем - Мута и Сале!

Николић и Ђорђевић се са великих такмичења увек враћају са медаљама. Мута: у питању су огроман рад и одрицања, пре свега играча и Салета.

Кошарка 19.09.2014 | 10:30

Седам великих такмичења - седам медаља. Мирослав Николић се као помоћни тренер у сениорској, или главни у јуниорској и младој репрезентацији увек пео на победничко постоље. Традицију није изневерио ни на Светском купу у Шпанији. Постао је својеврсна амајлија националног тима.

- Ма нисам ја наставио традицију, нити успеси имају везе са амајлијом. У питању су огроман рад и одрицања, пре свега играча и Салета Ђорђевића. Од старта је веровао у медаљу, успео је све, од играчког кадра до чланова Стручног штаба, па потом, кроз утакмице, и цео народ да увери да можемо до постоља - каже Николић, који је и пре 20-ак година сарађивао са Ђорђевићем.

Био је у истој улози, помоћног тренера, а Сале играч репрезентације, који се, такође увек са одличјем враћао у Србију.

- Дуго се познајемо, поседује огромну харизму, знање, енергију. Успех у Шпанији је само потврдио да је стручњак врхунске класе. Не претерујем, већ знам. Све време је у кошарци, од јутра до мрака. Перфекциониста је. Ништа не препушта случају, предвиђања базира на подробним анализама. Сећам се када смо причали о Шпанији, пре шампионата, да ако не стигне до финала, да ће пасти у четвртфиналу. Исход знате.

Не заборавља Николић ни да помене комплетну логистику, која се ретко појављујуе у ТВ кадру.

- Комплетан стручни штаб је урадио велики посао, такође Дејан Бодирога, потпредседник Савеза, који је од старта веровао у Салета, па Драган Тарлаћ, директор мушких селекција, поставили су озбиљан систем. Надам се да ће надградња бити настављена. Репрезентацију можда гледате месец, два, али за успех, какав је био у Шпанији, рађено је много дуго. Народ и треба да слави, али ми практично већ сада крећемо са припремама за Евробаскет следеће године. Није лако када знате да наш Савез, један од најтрофејнијих у земљи, има буџет од пар милиона евра, а остали конкуренти, Шпанија, Турска, Француска... броје по 70-80 милиона. Верујем да ће нам неко помоћи, јер су Сале и момци показали да наша кошарка има огромна потенцијал и квалитет у који треба, да не кажем мора, да се улаже.

Када помиње кошарку, Николић не мисли само на национални тим, већ креће од малишана који су тек "играчки проходали".

- Погледајте наше млађе селекције, ако нису на самом врху, онда су ту, степеник, два ниже, "подижу" српску заставу на један од она три главна јарбола на такмичењу. Разумем да је фудбал популаран спорт, пресрећан сам и кад видим наше друге сјајне спортисте који репрезентују Србију ван граница. Али, надам се да ће се наћи разумевања и за кошарку. Па, ми смо кошаркашка нација.

У време док се у Шпанији распламсавала жеља за медаљом, на другом крају континента, у Крагујевцу, Раднички, кога је управо Николић пре пет година поставио на ноге, полако се гасио... КЛС ће до понедељка чекати да се Крагујевчани изјасне да ли ће играти у националном шампионату.

- Не знам шта бих вам рекао, осим да сам сада на бироу за незапослене - покушава Николић, као увек када је тешко, да унесе мало расположења.

Није популарни Мута "вукао" Раднички само као тренер...

- Улагао сам и свој новац, енергију, емоцију. Жао ми је свих навијача и љубитеља кошарке који су били уз нас... Али, више нисам могао. Било је неких понуда, али уморан сам више да, не знам који пут, градим из темеља. Хоћу да будем само тренер...

Мирослав Николић је био помоћник на Олимпијским играма у Атланти 1996. (сребро), ЕП у Шпанији 1997. (злато), а на СП у Атини (1998), ЕП у Француској (1999) и СП у Шпанији (сребро). Предводио је младу репрезентацију СЦГ до европског злата 2006. у Измиру, и јуниоре (до 19 година) до светског злата у Новом Саду (2007).
Александар Ђорђевић је као играч са репрезентацијом освојо европску бронзу (1987) и злато (1995, 1997), светско злато (1998) и олимпијско сребро (1996). Већ на дебитантском такмичењу као селектор, у Шпанији је освојио светско сребро.

У неколико наврата ТВ камере у Шпанији су су ухватиле како Николић, током тајм-аута или измена, дира Мирослава Радуљицу за браду.
- У тим моментима не обраћам пажњу на ТВ камере, почело је то од старта припрема, дирање браде је саставни део комуникације, док причамо о његовој игри. Преношење позитивне енергије. Нас двојица се одавно познајемо, још од СП за јуниоре, имамо сјајну сарадњу - објашњава Николић, откривајући да је на сличне начине размену позитивне енергије имао и са осталим играчима. - На пример, Бјелици и Богдану сам дирао обрве, али вероватно то камерманима није било занимљиво.