Пријети нестанак Срба у Хрватској?

Коалиција удружења избјеглица у Србији сматра неоправданим захтјеве хрватских посланика у Европском парламенту Андреја Пленковића и Јозе Радоша да се заштите права Хрвата у Србији, те је позвала Европску комисију да обезбиједи права Срба у Хрватској.

Република Српска 18.09.2014 | 13:29

Предсједник овог избјегличког удружења Миодраг Линта у саопштењу апелује на Европску комисију да обезбиједи остваривање права Срба у Хрватској, јер пријети опасност да ће у наредном периоду нестати као национална заједница, с обзиром на стално смањење њиховог броја протеклих више од 20 година. Он подсјећа да, с друге стране, мањине у Србији, укључујући Хрвате, имају право на свој језик и писмо, образовање и информисање на матерњем језику, као и право на заштиту културног идентитета, а странкама националних мањина је обезбијеђен улазак у Скупштину Србије кроз такозвани природни праг.

Линта додаје да то право на парламентарним изборима није искористила Демократска странка Хрвата у Војодини /ДСХВ/, која представља хрватску националну мањину у Србији, већ се опредијелила да њен кандидат са посланика буде на листи Демократске странке, што се показало погрешним, јер сада хрватска национална заједница нема свог представника у актуелном сазиву Скупштине Србије.

Линта апелује на Европску комисију да инсистира да Хрватска коначно проведе Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године, којим се гарантује службена употреба српског језика и ћирилице у локалним самоуправама у којима је учешће Срба веће од једне трећине становништва.

Он подсјећа да, према попису становништва из 2011. године, у 21 општини и два града /Вуковар и Врбовско/ Срби чине више од 33 одсто становништва, те додаје да се Уставним законом гарантује пропорционално запошљавање Срба у правосуђу, полицији, државној управи, просвјети и здравству у општинама и градовима гдје је учешће Срба веће од 15 одсто, а у жупанијама веће од пет одсто.

Линта наводи да, према попису становништва у Хрватској, Срби чине више од пет одсто становништва у 10 жупанија, те подсјећа да се Хрватска потписивањем Уговора о приступању са ЕУ крајем 2011. године обавезала да ће реализовати Уставни закон о правима националних мањина. "Нажалост, Хрватска није испунила преузете обавезе.

Такође, Хрватска не поштује Споразум о заштити мањина између Србије и Хрватске из 2004. године који се односи на заштиту националног и културног идентитета Срба", истиче Линта. Наводећи да је у Хрватској према попису 1991. године живјело 581.000 Срба, Линта истиче да треба узети у обзир да се на попису те године чак 286.000 грађана Хрватске није изјаснило у смислу националне припадности, већ су навели да су Југославени, Далматинци, Славонци или нешто четврто.

"Ако се узме у обзир да је попис одржан у антисрпској атмосфери коју је креирала Хрватска демократска заједница основано је претпоставити да је барем 50 одсто грађана или око 140.000 који се због страха нису национално изјаснили уствари били Срби", рекао је Линта. Он напомиње да је у Хрватској 1991. године живјело више од 700.000 Срба.

"Према попису 2001. године у Хрватској је живјело 201.000 Срба што јасно показује да је режим Фрање Туђмана протјерао више од 500.000 Срба, а према попису 2011. године, у Хрватској је живјело 186.000 Срба или око 15.000 мање него у 2001. години што наводи на закључак да Срби и даље нису добродошли у Хрватску", закључује Линта.