"Додик у московским ходницима" тврди НДП

Боравак Милорада Додика и Жељке Цвијановић у Русији, који већ три дана по московским ходницима  чекају да их  прими неко из руководства Руске Федерације, прави је примјер њихове бахатости,  импровизација и неорганизованости , саопштено је данас из Чавићевог НДП-а

Срамотно је да грађане Републике Српске, зарад изборних потреба, заваравају својим наводним добрим односима са руководством Руске Федерације, а већ три дана у Москви нико од званичника власти Руске Федерације са њима није проговорио ни ријечи, чак ни  нижеразредни функционер у рангу помоћника  министра.

Здравом разуму је непојмљиво да  им је требало да у Москви постигну договор о куповини мазута из Рафинерије Брод за потребе гријања Бањалуке и Приједора са Зарубњежњефтом који је сувласник Рафинерије у Броду?

Куповину мазута којег рафинерија Брод има у изобиљу и не зна коме да га прода могли су обавити телефонским позивом, иако су за набавку мазута надлежни локални органи власти Бањалуке и Приједора, а не Предсједник Републике и Предсједник Владе Републике Српске. Успут, то мазут би требао бити набављен поступком јавне набавке, а не разговором у „четири ока“.

Када су већ договарали ново задужење , овај пут код Руске ВТБ банке , у висини од наводно 75 милиона евра, зашто им није пало на памет да са руским купцем рафинерије Брод договоре да они плате Републици Српској 75 милиона евра колико су остали дужни према приватизационом уговору за неплаћене порезе и доприносе Рафинерије Брод. Умјесто да се код руске банке задужује Република Српска, једноставније је било да се код те исте банке задужи руски власник рафинерије Брод и одмах једнократно врати укупан дуг према  Републици Српској.

Зар Милораду Додику и Жељки Цвијановић није пало на памет да инсистирају код  руских партнера да плате дуг буџету Републике Српске, умјесто што нас додатно задужују новим кредитом, а притом је  износ дуга и кредита  идентичан.

Жалосно је и трагикомично у којој се мјери злоупотребљава традиционално руско-српско пријатељство злоупотребљава у  страначке предизборне сврхе непотребним и скупим боравком у Русији.  Обијајање московских прагова и мољакање по ходницима  да их неко прими на пар минута разговора, додатно је брукање Републике Српске  у јеку изборне кампање, а све у функцији испразне приче  „како су у Русији постигнути историјски договори“ што је, наравно, бесмислено и  далеко од истине.

Права истина, коју грађани Републике Српске требају знати,  је да су изиграли руске партнере у постприватизацином периоду Нафтне индустрије , јер су Руски партнери до данас уложили око 350 милиона евра у Нафтну индустрију која тренутно биљежи губитак у пословању од готово 300 милиона евра, јер нема пласмана  за своје производе на подручју Федерације БиХ.

Права истина је и да су Додикови партнери Лагумџија и Човић потпуно блокирали тржиште Федерације БиХ за производе Рафинерије и поред силних Додикових лажних  обећања да ће ријешити проблеме са њима што је руским партнерима постало неподношљиво. Истина је и да су истраживања потенцијалних налазишта нафте у
Републици Српској пред колапсом, у шта су руски партнери уложили неколико десетина милона КМ вјерујући наводима Додикове власти да на подручју Српске има перспективних нафтних налазишта.

И, коначно,  истина је да прикључак гасовода из Републике Српске на Јужни ток за Гаспром зависи од Републике Српске а не од Гаспрома. Они ће дозволити да се Република Српска сама финансира и гради прикључак на гасовод  Јужни ток под условом да власти Српске гарантују минималну потрошњу гаса која је Гаспрому исплатива за испоруку и гарантована у континуитету дужи низ година.

Будући да у Српској не постоји довољно потрошача за такве пројекције, Додик је руским партнерима обећао изградњу двије гасне електране, како би се обезбиједио континуитет потрошње гаса, што је Гаспрому и најважније.Умјесто да струју у Републици Српској производимо на угљенокопима и  хидропотенцијалима којих имамо у изобиљу, Додик пристаје да у будућности  производимо струју  увозним гасом, а киловат тако произведене електричне енергије је вишеструко скупљи него у хидроелектранама. Зар нико није примијетио да земље у окружењу, попут Србије и Хрватске, које имају традицију потрошње гаса, и не помишљају да граде гасне електране које ће производити струју из увозног гаса.

Да закључимо - Додик је са Цвијановићком  у Русију отишао, не због интереса српског народа, којег наводно тамо представља, већ због изборних интереса Савеза независних социјалдемократа.

Ако  је већ отишао у државну посјету Руској федерацији, Милорад Додик би се тамо требао понашати као државник, а не као пијачни накупац, како нажалост изгледа његов трећи дан боравка у Русији - држави са којом нас вежу братске везе наша два  народа.

Саопштење за јавност Народног демократског покрета