Сунце храни мождане ћелије

Мањак витамина Д показао се као велики фактро ризика за развој деменције Алцхајмерове болести. Старијима се саветује да обрате пажњу на симптоме недостатка витамина Д: дијареју, главобољу, бол у зглобовима, хроничан умор.

Здравље 14.09.2014 | 19:12

НЕДОСТАТАК витамина Д може да превагне и да особа оболи од Алцхајмерове болести, потврђују недавна истраживања. Иако су раније студије утврдиле да су особе са ниским нивоом овог важног витамина склоније когнитивним проблемима, тек је ово истраживање доказало да мањак витамина Д доводи до значајног повећања ризика од Алцхајмерове болести и других облика деменције.

Према резултатима студије, умерени недостатак витамина Д доносио је повећан ризик од развоја деменције било које врсте за 53 одсто, а код оних са озбиљним недостатком за чак 125 процената. Када је у питању Алцхајмерова болест, код особа са умереним дефицитом витамина Д, ризик од развоја био је за 69 одсто виши, а код оних са озбиљним витаминским мањком за 122 процената.

У овом истраживању учествовало је 1.658 особа старих 65 и више година, које су биле у стању да ходају самостално и на почетку студије нису имали деменцију, мождани или срчани удар. Праћени су током шест година и мерено је колики проценат њих је развио Алцхајмерову болест и друге типове деменције и у каквој је то вези са нивоом витамина Д.

Ове студије су само део борбе против растуће "епидемије" деменције, која постаје озбиљан глобални здравствени проблем. Тренутно више од 44 милиона особа болује од неког облика деменције, а очекује се да се до 2050. године та цифра утростручи, као последица старења популације.

Што је просечан животни век дужи, разни облици деменције су све учесталији. У развијеним земљама, више од 70 одсто особа са деменцијом старије је од 75 година. Године су један од највећих фактора ризика за ове болести. Све старија популација довела је до “бума” свих болести повезаних са старењем, па се интензивно истражују могућности како да се та обољења превенирају или држе под контролом. Како се на године не може утицати, научници полажу наде у спречавање лоших навика које су се показале као фактор ризика за деменцију.

Шведска научница Лаура Фратиљиони са Каролинска института, која са групом сарадника проучава факторе ризика који доводе до појаве деменције, како би се радило на стратегији превенције, каже да су њихова истраживања показала да је ризик од болести делимично одређен индивидуалном генетском склоношћу. Али, активно учешће у менталним, физичким и друштвеним активностима може да одложи или умањи шансе за деменцију, јер доприносе очувању когнитивних способности.

- Мозак, као и други делови тела, захтева стимулацију и вежбу да би правилно функционисао. Старији људи који активно живе имају мању шансу да развију неки од облика деменција - додаје професорка Фратиљиони.

Она је истраживањима показала да су и физички фактори важни за развој деменција - не само низак и висок притисак, већ и дијабетес и гојазност у средњим годинама, повећавају ризик од деменције после седамдесете.

Шта је добро за срце, добро је и за мозак. Исто би се могло рећи и за витамин Д, који је последњих година нашироко хваљен као есенцијалан у очувању здравља и превенцији многих болести, попут артериосклерозе, остеопорозе, депресије, неплодности.

Старијим особама се саветује да обрате пажњу на симптоме недостатка витамина Д: учесталу дијареју, главобољу, бол у зглобовима, хроничан умор. Код озбиљног мањка овог витамина особа осећа болове у костима и зглобовима, као и мишићима и свеопшту малаксалост. При појави било код симптома треба урадити испитивање нивоа витамина Д, и у договору с лекаром променити начин исхране и по потреби додати витамин Д.

Ипак, последња открића не значе да сви старији људи треба да узимају надокнаду витамина Д. Иако веома значајан, овај витамин може да буде опасан ако се узима у превеликим дозама. Вишак ове супстанце у организму изазива мучнину, жеђ, повраћање, пролив, губитак апетита, смањење телесне тежине, повећање нивоа калцијума у крви, што може довести до поремећаја срчаног ритма.

КАКО СМАЊИТИ РИЗИК?

* Избегавајте засићене и транс масти.

Млечни производи, месо и неке врсте уља (кокосово и палмино) садрже засићена уља. Многи индустријски производи, пецива и пржена храна су пуни транс масти. Смањите унос линолне киселине, које има у маргарину и неким млечним производима.

* Храните се здраво.

Поврће, легуминозе, и целовите житарице треба да буду основа ваше исхране. Шака орашастих плодова дневно обезбедиће довољно витамина Е, важног у превенцији. Једите рибе хладних мора (туна, лосос, скуша), најмање два пута недељно.

* Уносите довољно витамина Б12.

Пробајте да храном унесте довољно овог витамина за дневне потребе - 2,4 мг. Ако не можете да унесете довољно витамина Е кроз исхрану, користите суплемент.

* Пажљиво са мултивитаминима. Избегавајте бакар и гвожђе, а препарате гвожђа користите само ако их лекар препоручи.

* Избегавајте алуминијум.

Немојте користити посуђе од алуминијума за кување, јер се повезује са ризиком од Алцхајмерове болести. Користите посуђе од нерђајућег челика или ливеног гвожђа.

* Вежбајте.

Редовно вежбајте најмање по 40 минута три пута недељно. Активност треба да буде у складу с годинама, за особе старије од 60 година препоручује се жустрија шетња. Фондација за борбу против Алцхајмера урадила је истраживање, по којем особе које редовно вежбају најмање два пута недељно могу да умање ризик од обе болести чак за 50 одсто.

* Останите ментално и друштвено ангажовани.

Читајте књиге и новине, решавајте укрштене речи и мозгалице, дружите се са пријатељима, редовно се бавите хобијем. Истраживања показују да ментално ангажовани људи много ређе подлежу деменцији.