Како да се изборимо са даљинским управљачем?

Мало је познато да опијати поред тога што као лекови уклањају болове, имају способност да делују и као најопасније дроге. На исти начин и телевизија, али и друге електронске технологије могу бити и веома корисне, али и веома опасне.

Здравље 11.09.2014 | 18:31

Нити је телевизија добра, нити је лоша - она је само средство. Од нас зависи да ли то средство употребљавамо у своју корист или на своју штету. Из тог разлога је важно познавати како делује телевизија и развити личну културу гледања телевизије.

Негативности

Телевизијски програми, као и други медији, боре се за привлачење наше пажње. Количина наше пажње, односно гледаност је роба коју телевизија продаје оглашивачима. Како пажњу много боље привлаче негативне приче од позитивних прича, телевизијски наративи су у великој мери пуни негативних догађаја.

Када неко почне да гледа телевизију као дете, па наставља током свог развоја, тада се у његовој психи измешају слике стварности које су резултат опажања стварног живота и слике које су резултат гледања телевизије. То је веома важан, а још недовољно истражен начин како телевизија структурира наше поглед на друге људе и на свет. Плашим се да су у овом процесу телевизијске серије, драме и филмови довели до тога да данас негативније гледамо на људе и друштво.

Забава

Шта нам значи податак да просечни гледалац у Србији током дана проведе скоро пет сати пред малим екраном? Да ли је тај податак добар или лош? Одговор на то питање зависи од угла гледања.

Ако ствар посматрамо из угла онога ко гледа, он свакако током гледања остварује неку корист, иначе не би толико сати свакодневно проводио пред телевизором. Према истраживањима гледаности, већина људи користи телевизију да би се забавила, јер се највише гледају забавни и спортски програм. Када би просечни гледалац био дете и када би то дете из дана у дан проводило скоро пет сати пред компјутером на којем се забавља играјући игрице, тада бисмо се забринули. Вероватно бисмо размишљали о томе да је оно зависно од те врсте забаве.

Зато се у већини разматрања о улози телевизије у нашим животима она третира као извор пасивне забаве. То значи да можете лежати на каучу, грицкати чипс и сате проводити пред малим екраном. У овом стању ваше
тело је пасивно, али ваши ментални процеси су активни - јер обрађују оне слике које сте регистровали са екрана.

Стварност

Како делује телевизија? У основи моћ телевизијског екрана је у томе да ми за тренутак заборављамо да гледамо слике које се електронски приказују на нашим екранима, а када се то деси, тада имамо доживљај да гледамо стварност. Ова појава се у психологији сврстава под обману чула.

Пошто ми заправо знамо онда када на то помислимо да не гледамо и не слушамо стварност, већ да гледамо представу стварности, то није халуцинација, већ илузија. Дакле, моћ телевизије је да у нашем уму
ствара илузију стварности на коју ми реагујемо нашим емоцијама.

Сваки телевизијски гледалац је суочен са две врсте стварности: она права стварност која га окружује и илузивна, телевизијска стварност. Ове две стварности често се међусобно такмиче. То једноставно значи да телевизијски гледалац може одлучити да уместо стварне стварности прикопча свој мозак на ону другу, телевизијску стварност.

Заправо, данас постоји велики избор телевизијских стварности. Свако може у складу са својим погледом на свет, интересовањима и тренутним расположењем пронаћи онај програм који га тренутно може задовољити.

Окупираност

Телевизија нас потпуно окупира. За разлику од радија којег можемо слушати док нешто друго радимо, телевизија тражи нашу целокупну пажњу. Разлог за то је тај што се она обраћа нашем чулу вида. Ми можемо гледати у оно што радимо док слушамо радио, али нисмо у стању да радимо нешто друго док гледамо телевизију. Зато она делује хипнотички на људе.

Гледање телевизије је један од веома раширених и веома ефикасних начина на који људи управљају властитим емоционалним животима. Када нам се нешто важно догоди у животу, тада доживљавамо одређену емоцију која траје и након датог догађаја. Када је такво осећање негативно, тада му се можемо супротставити управо гледањем телевизије.

Док гледамо телевизијски програм, настају одређене слике и представе у нашој глави које успешно сузбијају слике из стварног живота. На тај начин ми престајемо да мислимо и да осећамо оно што је повезано са нежељеним доживљајем из стварног живота.

Зато људи који хронично немају разлог да се добро осећају у својим стварним животима, било да су усамљени, да им је досадно или да су фрустрирани на неки други начин, имају емоционалну добит да сате и сате проводе пред својим телевизорима.