Ни замјене за шећер нису здраве

Многи вештачки заслађивачи имају исто или чак више фруктозе него најслађа од „четири беле смрти“. Прерадом белог шећера организам губи минерале и витамине, потребне за метаболизам.

Шећер називају једном од „четири беле смрти“, а последњих година се означава као један од главних криваца за гојазност, срчане болести, рак, оштећење мождане функције. Тако рафинисани, бели шећер постаје један од главних непријатеља здравља, јер не само да прерадом губите минерале и витамине, потребне за метаболизам, већ то доводи до опетерећења панкреаса и надбубрежне жлезде, као и мембране крвних судова, које почињу да таложе холестерол.

Конзумирање превише шећера, нарочито скривеног у разним намирницама, иако нас снабдева вишком калорија, у ствари црпи нашу енергију, сматра Дајен Санфилипо, нутрициониста и аутор књиге „Детоксикација од шећера за 21 дан“.

Због нарастајућег проблема гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларнох болести и њихове повезаности са начином исхране и превеликом конзумацијом простих угљених хидрата, нарочито шећера, Америчка асоцијација за срце је још 2009. донела нове препоруке. По тим препорукама, Американци морају да значајно смање унос шећера, мушкарци на 120 калорија дневно (шест кашичица), а жене на 100 калорија за дан (пет кашичица). Толико шећера налази се у само једној малој чаши сока.

Имајући то у виду, многи су похитали да нађу замене за шећер, нарочито оне које имају мало калорије. Вештачки заслађивачи су много слађи од обичног шећера, па могу да се користе у малим количинама.

Али, већ годинама се води дебата о штетности вештачких или нискокалоричних заслађивача, нарочито најраспрострањенијег, аспартама. Два одвојена истраживања, данско и италијанско, потврдила су штетност аспартама, на декларацијама означеног као Е951. Данско истраживање, обављено на 59.334 трудница, показало је да прекомерна употреба заслађених газираних напитака, који су вештачки обојени, повећава опасност од превременог рођења бебе за 29 одсто у односу на просек.

Осим вештачких заслађивача, чија је популарност нагло спласла после вишегодишње дебате о њиховој штетности по организам, уместо шећера могу да се користе бројне природне замене.

Али, чак и са природним заменама за шећер треба бити веома опрезан, упозоравају стручњаци. На пример, агава сируп је некада препоручиван као једна од најздравијих алтернатива шећеру. Сада је на „црној листи“ због високог садржаја фруктозе, која подиже холестерол, повећава гликолизирани хемоглобин (индикатор за дијабетес), и доприноси инсулинској резистенцији, која је ризик за дијабетес типа два.

Многи такозвани „здрави“ заслађивачи имају исто или чак више фруктозе него обичан шећер (на пример агава). То ове заслађиваче трпа у исти кош са шећером, међу „лоше угљене хидрате“, који немају витамине, ни минерале већ празне њихове резерве у телу, а с друге стране изазивају скок шећера у крви. Уз то, подједнако као и шећер остављају мањак Б витамина и минерала, изазивајући код љубитеља слатког умор и мањак енергије. То уводи у зачарани круг једења шећера и жудње за још слатког.

Стручњаци препоручују да се при избору алтернативе за шећер обрати пажња колико та замена има фруктозе и глукозе и колики је њен гликемијски удар (колико брзо подиже шећер у крви). Неки нутриционисти тврде да нам чак замене за шећер нису ни потребне, и да просте угљене хидрате треба узимати из воћа.

Као једна од најпожељнијих замена за шећер у последње време се препоручује биљка стевија, јер не подиже ниво шећера у крви и нема калорија, а они који осим слатког укуса желе да намирницама унесу и нешто хранљивих материја бирају меласу и мед, као или шећер од кокосове палме.