Порука оца сину: Закуцај и Бразилце!

Некад је у пару са Драгутином Шурбеком жарио и палио европским и светским пингпонг теренима, а данас његов наследник прети да му узме славу.

Кошарка 10.09.2014 | 18:00

Никола Калинић, јунак велике победе кошаркаша Србије над Грчком у осмини финала Мундобаскета, сјајном игром и закуцавањима опчинио је Европу, али и свог оца Зорана, легендарног стонотенисера.

- Никола је и мене изненадио, верујте - каже за “Блиц” Калинић сениор.

Зоран каже да је страховао како ће се његов син снаћи у дресу репрезентације на Светском купу.

- Плашио сам се као родитељ да ли ће Никола одиграти на нивоу, да ли ће оправдати место у тиму, на крају је срећом успело. Јасно, захваљујући његовим саиграчима. Противник је пажњу усмерио на друге играче, а Никола је искористио шансу и допринео победи. Иначе, ова генерација кошаркаша је сјајна, био сам тренер и знам да проценим да су прави колектив, сви дишу као један. Погледајте Богдановића који је три пута погодио са десет метара, па Бјелицу који је као шило пролазио кроз одбрану Грка, затим маестралног Теодосића... Бирчевић, Јовић, мој Никола, нису одиграли ниједан озбиљан европски меч у каријери, очигледно је да су на Светском купу други, много већи мотиви. И увек је присутна та прича да су нам млађе категорије слабије од осталих селекција у региону, а смо ми, ево, стигли међу осам најбољих на свету.

На шалу да син прети да достигне велику каријеру оца, Зоран одговара шалом.

- Далеко је он од моје каријере (смех). Истина, ја немам ту популарност као што је има он, јер је сада друго, модерније време.

Породица Калинић је спортска, мајка Драгица је бивша одбојкашица, старији син Урош је ватерполиста француског Монпељеа, ћерка Мина се бавила одбојком, а Никола је од овог лета члан Црвене звезде.

- Сви су они играли пингпонг, али им није био интересантан. Прошли су тениску школу у Суботици и, срећом, нису се задржали у овом спорту. Спасли су ме због тога, мада је и моја супруга утицала нана то да не крену мојим стопама. Нисам их ни форсирао, оставили су брзо мали рекет. Кошарка је за Николу друга врста оптерећења иако има моје амбиције.

Калинић бодри сина да му се врати с медаљом из Шпаније.

- На великим утакмицама се постаје шампион. Никола има петљу да одигра кад треба, осетио сам дозу страха пре утакмице, али сам погрешио, урадио је многе ствари на утакмици које нисам превидео. А, видим, већ је почео у глави да вага кад је важно или неважно, па ми је рекао видећете ви мене када буде важна утакмица, кад будем убацио у пету брзину. Сви, наравно, желимо медаљу, и свима је јасно да је четвртфинални меч с Бразилом за медаљу. Можемо да их победимо, јер је у првој утакмици, у којој су нас добили, било тактизирања. Ма, наши могу сваког да победе. Ђорђевић је успео да их мотивише, имају посебан однос, схватају да им одличје припада.

На крају, отац поручује сину:

- Никола, закуцај и Бразил, одведи Србију у борбу за медаљу.