Под лупом токови новца према БиХ

Након што је Одбор експерата Савјета Европе за евалуацију борбе против прања новца и финансирања терористичких активности у јуну објавио Декларацију о неусклађености по питању спречавања прања новца већ су 32 земаље од својих финансијских институција затражиле увођење појачаних провјера трансакција са физичким лицима и финансијским институцијама у БиХ.

Босна и Херцеговина 09.09.2014 | 20:46
Под лупом токови новца према БиХ

Неке од њих су Аустрија, Словенија, Албанија, Кипар, Француска, Црна Гора, Русија, Србија, Румунија и Пољска.

Процес тихог искључивања Босне и Херцеговине из до сада устаљених међународних токова новца је све присутнији, кажу у Удружењу банака у БиХ.

"То се огледа кроз једнострано затварање рачуна у иностранству, одбијање извршења трансфера према БиХ, ограничености приступа комерцијалним кредитима и гаранцијама... Обзиром да се ради о проблематици која је везана за дипломатију и националне дискреције статистички подаци нису доступни", каже Самир Лачевић, руководилац за банкарске послове, едукацију и тренинг Удружења банака.

Наводи да ће ово неизвршавање међународно преузетих обавеза од стране Парламента БиХ имати све веће посљедице по економију и укупан животни стандард у БиХ.

Томе у прилог иде и чињеница да измјене Кривичног закона Босне и Херцеговине, које су биле један од услова МОНЕYВАЛ-а да БиХ не би доспјела на црну листу глобалног тијела за спречавање прања новца и финансирања тероризма Финанциал Ацтион Таск Форце (ФАТФ), још нису усвојене.

Каква ће судбина због тога задесити БиХ могли бисмо сазнати већ за неколико дана.

Наиме, за 15. септембар планирано је одржавање пленарне сједнице МОНЕYВАЛ-а, на којој би требало бити говора о БиХ и могућем стављању земље у ИЦРГ процес за некооперативне земље.

Стављањем БиХ на ову листу, слање новца из иностранства ће бити компликованије јер ће све финансијске институције из свијета радити дубинску контролу трансакција како би провјерили да ли је новац опран или намијењен за криминалне сврхе.

Такво поступање у великој мјери ће успорити новчане трансакције, а могло би доћи и до поскупљења капитала. То би се могло одразити и на инвестирање и кредитни рејтинг што неће бити нимало позитивно за БиХ, која већ у првој половини ове године биљежи пад инвестиција од 67,1 одсто у односу на исти период прошле године.

Извор: еКапија.ба

Коментари / 0

Оставите коментар