УС опен 2014. - нова пропуштена шанса Новака!

Последњи пут када је испао пре полуфинала УС опена Новаку Ђоковићу било је 19 година. Сада има 27, освојио је једну титулу, четири пута је заустављан у финалу, а три пута у полуфиналу.

Тенис 09.09.2014 | 12:15

Три пута је губио од Федерера (2007, 2008, 2009), два пута од Надала (2010, 2013), велику шансу пропустио је у поразу од Марија (2012), али је елиминација од Кеија Нишикорија можда и најболнија од свих Новакових у Њујорку.

Ђоковић је имао низ пораза у финалима Грен слем турнира, а када је на Вимблдону на спектакуларан начин скинуо ту клетву, очекивало се да ће то ослободити звер у њему – да ће му дати додатну мотивацију за рад и да ће га учинити оштријим у завршницама највећих турнира.

Долазила је сезона на бетону, Ђоковићевој омиљеној подлози. Међутим, уместо наставка изванредних резултата, Новак је потпуно разочарао – елиминација у трећем колу у Торонту и Синсинатију, а онда и нови пораз у полуфиналу у Њујорку.

Кеи Нишикори у суботу је играо своје прво Грен слем полуфинале, Новаку је било 24. пут да се нађе у таквој ситуацији, али по игри на терену то се није могло закључити.

Ђоковић је говорио да жели да буде агресивнији у првим ударцима после сервиса и ритерна и да тако контролише размене, али од тога није било ништа – баш као и у мечу са Маријем, Новак је већи део меча провео иза основне линије мучећи се да пронађе дубину и снагу удараца (не сећам се када је већи број његових лоптица завршио у мрежи).

Ритерн је обично Новаково уточиште, ударац којем се враћа када ништа друго у игри не функционише. Сада му је Нишикори потпуно одузео ту предност – користио је своје брзе руке, добро је читао Ђоковићеве сервисе и неке од најважнијих поена у мечу (нарочито у првом сету) добио је захваљујући ритерну.

Новак није успевао да оствари предност слајс сервисом са дјус стране, као што је обично случај, а његови ритерни нису били довољно дубоки и агресивни. Уз то, Нишикори га је мучио истим тим слајс сервисом који је обично плус на конту Ђоковића.

Ни у дуелу са Маријем, а ни сада, Новак ниједног тренутка није деловао као да је свој на своме на терену, па чак ни када је убедљиво добио други сет. Врућина и влага чинили су услове за игру тешким, али као што је и сâм Ђоковић рекао, то не може да буде изговор, поготово зато што је Јапанац претходно преживео два маратона у пет сетова са Раонићем и Вавринком.

Ђоковић се веома слабо кретао – и у мечу са Маријем изостала је агресивност, али је много тога надокнадио својом брзином, флексибилношћу и способношћу да нападне из контре. Тога у мечу са Нишикоријем није било, Јапанац је ретко морао да одиграо тзв. “додатни ударац“, првобитни напад најчешће је био и довољан за поен. Такође, било је лоптица које Ђоковић није ни покушао да стигне, а у уобичајеним околностима би то учинио.

Нишикори јесте играо одлично, хватао је лоптице у пењању, добијао је размене бекхендима што мало коме против Новака успева, али да је Ђоковић имао прилике да преломи меч у своју корист, имао је.

Можда и највећу у 11 минута дугом гему почетком трећег сета када је пропустио четири брејк лопте – једну погрешно покушавајући да ухвати ривала на кривој нози на мрежи, а другу избацивши не баш тежак бекхенд у аут. На преостале две Нишикори је одиграо бриљантно.

Такође, у трећем сету Јапанац није успео да одсервира за сет, а и у тај брејку је прокоцкао предност 4:0, уз једну дуплу грешку. Међутим, сваки пут када би Кеи понудио Новаку прозор за повратак, Ђоковић би га својим грешкама залупио (овде је на 4:5 ничим изазван после форхенд у мрежу).

Последњи пут прозор је одшкринут у другом гему четвртог сета – Ђоковић је имао три везане прлике за рибрејк, али на најизгледнијој шанси закуцао је бекхенд паралелу у мрежу. То је фактички био крај.

Више од самог пораза брине начин на који је до њега дошло – Ђоковића одавно нисмо видели малодушног и безвољног као у суботу, после пропуштених брејк лопти у четвртом сету изгледало је као да жели што пре да оде са терена. Мислили смо да је та фаза заувек прошла, али с времена на време се враћа – она је део Новаков психе и треба са помирити са тиме.

Четвртфинале Аустралијан опена, финале Ролан Гароса, титула на Вимблдону и полуфинале УС опена. Грен слем сезона за понос у сваком случају, али не може се порећи чињеница да Ђоковић поново напушта Њујорк са горким укусом у устима – пропустио је огромну прилику.